Šesnaest dana jula - dan dvanaesti

Mačke

Otkako znam za sebe, u mom životu se motala neka mačka. Uglavnom ujakova, ali bilo je tu i onih koje bi povremeno zalutale u naše dvorište. A onda, pre godinu dana, stric je iz vikendice doneo malog, napuštenog mačka. Cole, Kađa, Silvio, pa čak i Matilda (privremeno, kada je jedan gosn veterinar rekao da nema teorije da je mačor, jer bi nas do tada napusti; da l' je dotičnog posle napustila diploma, ne znam, ali...) postao je suvereni vladar našeg dvorišta, bela, dugačka đubreštija koja dolazi da se mazi samo kad on hoće, gaji posebnu ljubav prema mojim tašnama i maramama i kome je frižider najbolji drug.

Ah, da, gaji i posebnu ljubav prema mojim knjigama. 

"Kad je Bog stvarao svet, odlučio je da stavi i životinje u njega pa je smislio da svakoj podari osobine koje želi. Životinje su tako formirale dug red ispred njegovog trona dok je mačka otišla na začelje. Slonu i medvedu Bog je dao snagu, zecu i jelenu - brzinu, sovi moć da vidi u mraku, pticama i leptirima izuzetnu lepotu, lisici mudrost, majmunu inteligenciju, psu vernost, lavu hrabrost, vidri razigranost. Sve te osobine su životinje tražile Bogu. Došao je i kraj reda, a tamo je sedela mala mačka, strpljivo čekajući.
"Šta ti želiš?", upita Bog mačku.
Mačka se skupi skromno pa reče: "Ma, šta god da ti je ostalo od drugih, meni ne smeta"
"Ali ja sam Bog, sve mi je ostalo"
"U tom slučaju molim od svega po malo"
Bog se glasno nasmeja na mačkin pametan odgovor i dade maloj mački sve što je htela, dodajući na to i gracioznost i eleganciju i, specijalno za nju, nežno predenje koje će uvek privlačiti ljude i osigurati joj topao i udoban dom.

Ali joj je ipak uzeo lažnu skromnost."

Leonor Flečer - "Mačkina pidžama"