Postupaonica

"To je još jedan decji praznik. Postupaonica se mesi onog dana kada dete napravi, samostalno, svoj prvi korak. Majka ce za taj dan pripremiti: veliku pogacu na koji ce naredati: pero, paru, lenjir, knjigu, termometar, kolac i mnoge druge stvari koje predskazuju buduci život. Na taj dan pozovu se manja i veca deca iz porodice i komšiluka. Pogaca sa stvarima stavi se na nisku stolicu, a dete pusti da samo, prvi put, pristupi postupaonici. Ono što bude uzelo sa pogace, bice u isto vreme i predskazanje njegovog buduceg profesionalnog opredelenja. Ostala deca hvataju pogacu, lome je i nose. Postupaonica se može praviti kao pita ali prazna tj. nenadevena."
 Serbianfood

Prvi put sam se sa ovim običajem srela čitajući Nušićevu „Autobiografiju“ i slatko se ismejala njegovom opisu ovog velikog događaja u životu tek prohodalog dečaka. Naravno, slatko sam se ismejala i čitavoj knjizi, kojoj se rado vraćam, s vremena na vreme, kada poželim da me stomak zaboli od silna smejanja.

"U to doba kada sam prohodao, najvažniji događaj je bio: postupaonica. To je onaj lepi naš običaj da se detetu kad prohoda lomi pogača nad glavom. Ali pre što će se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo maši, i ono čega se maši – tako se tumači – biće mu poziv u životu."

B. Nušić “Autobiografija“

Ali zašto vam ja  sve ovo pišem?

Odogovor je jednostavan. Ostalo je malo više od mesec dana do Nove godine, a mene je počelo da hvata pretpraznično raspoloženje. U ovo doba godine ja sam sva nekako raznežena i mekana, ma prosto se topim kao maslac. I naravno, uvek me obuzme slatka seta dok se sećam nekih davnih Novih godina. Zato evo jedne priče o tome zašto ne valja kupovati deci različite poklone za Novu godinu i postupaoničkoj ulozi istog na razvojne puteve mog brata od strica.

Elem, moja mati ni dan danas ne može razložno da objasni zbog čega je odlučila da nam te Nove godine kupi dva različita poklona. Mom bratu od strica je bilo 4 i po godine, ja sam bila godinu dana mlađa od njega. Pošto je on, je l'te decak, kupila mu je komplet „Mali mehaničar“. Sa plastičnim čekićem, šrafovima, bonsekom... šta ti ja znam. Ja sam, nakon cepanja šarenog papira, otkrila da sam dobila set „Mali doktor“. Istog momenta kad sam ga razvila, brat je bacio onog jadnog „Malog mehaničara“ i pritrčao mi. Dohvatio je mog „Malog doktora“ i počeo svesrdno da mi ga otima iz ruku. Neverovatno je koliko trogodišnjakinje mogu biti snažne, kad se zainate! Tek, ciku, viku i dreku, prekinula je moja majka razdvojivši nas. Na kraju tog burnog događaja, on je završio sa stomatološkim ogldalcetom iz kompleta i bubrežnjakom, a ja sa stetoskopom i kutijom sa vatom. On je postao stomatolog. Ja sam postala doktor.

Ajde, recite sada da je to slučajnost.

Ja vam odgovaram pooooostuuuuupaooonicaaaaa!!!

Jedno malo pitanje za Vas, štovani čitatelji. U današnje vreme, i sudeći po željama današnje dece, šta bi valjalo staviti na postupaonicu? Nekad su to bili pero, para, knjiga, lenjir,  toplomer za pisca, trgovca, naučnika, inižinjera, lekara... a danas? Cipela sa štiklom, možda za neku buduću manekenku-voditeljku-glumicu? Mikrofon za buduću pevačicu? Pištolj za žestokog momka? Eh...

P.S. Avaj, nisam uspela da nađem slike originalnih setova igračaka koje smo dobili, ali mislim da još uvek imam sačuvan bubrežnjak (preotela sam mu ga na kraju ;D)

U poznu jesen

"Čuj kako jače vetar kroz puste poljane naše

i guste slojeve magle u vlažni valja do

S krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom

mutno je nebo svo,"

V.Ilić

Eto, stigao je i novembar sa svojim sivim nebom, ledenim vetrom koji nekako uspeva da mi zaledi kosti, injem nahvatanim na prozorima kola dok bauljam kroz jutarnju maglu ka autobuskoj stanici.  Dok uz kafu na poslu pokušavam da se rasanim, čini mi se da bih se najradije sklupčala negde u zimski san i prespavala sve do proleća. Do nekih prijatnih +23°C.

Ruke su mi u ovo doba godine ledene i pored vunenih rukavica, a noge i pored dva para čarapa i trećih, onih debelih, vunenih, donešenih sa Zlatibora, su prijatne arktičke temperature. Zapravo, da na Južnom polu vladaju temperature slične temperaturi mojih stopala, pingvini bi takve uslove proglasili nehumanim i neodgovarajućim za život.  A onda, pored hladnoće u vazduhu namirišem miris kestenja.

 Pečenog.

Neki smatraju da je Pariz najlepši kad s proleća cvetaju kesteni.  A ja mislim da je najlepši grad Beograd kada u novembru ulicama zamiriše pečeno kestenje. Da se ja pitam, decu bi u školama učili da ranu jesen smenjuje pozna onda kada prodavce pečenih kukuruza smene prodavci pečenog kestenja.

I dok se jedan po jedan kesten topi u mojim ustima zaboravljam na hladnoću i maglu i jedva čekam da padne prvi sneg.

P.S. Čudno, ali ja ove godine nisam videla prodavce pečenog kestenja. Takođe, nisam videla ni da kestenje može da se kupi na pijacama. Ako ih vidite negde, pečene ili spremne da se stave u rernu, javite mi molim vas.

La Diva

 Prvi put sam Montserat Kabalje čula 1992. godine na otvaranja  Olimpijskih igara u Barseloni i ostala sam zadivljena njenim čarobnim glasom. 

Do tada sam već uveliko smatrala sebe ljubteljem klasične muzike, raskošni glas Dive me je zauvek uvrstio i među ljubitelje opere. Kasnije sam, posredstvom interneta uspela da odslušam njena izvođenja raznih arija, pa i da odgledam nekoliko koncerata. Na žalost, moja volonterska plata, koja u svom bruto i neto iznosu iznosi tačno nula dinara (i cifrom, 0 din.) nije mi pružila mogućnost da kupim kartu za koncert u Areni. I, moram da priznam, da me je jako obradovala vest da će RTS snimiti koncert i pustiti ga u dogledno vreme.

Jedna mala digresija u vezi RTS i snimka koncerta, obećavam da ću se potom vratiti na Divu. Znam da mnogima nije draga uređivačka politika RTS (baš sam ovo fino sročila, zar ne?). Ali, zahvaljući koncertima u 12h ili pak 24h koji su se nekada davali na drugom kanalu, ja sam (a verujem i mnogi drugi) bila u prilici da poslušam koncerte poznatih simfonijskih orkestara, da odgledam opere i balete. Videla sam Margo Fontejn kao belog labuda, Nurejeva i Barašnjikova kao prinčeve, uživala sam u glasovima tri tenora, i jedne nezaboravne noći odlgedala „Labudovo jezero“ u postavci Metjua Borna (Matthew Bourne), sa sjajnim (i prelepim) Adamom Kuperom (Adam Cooper) u ulozi belog labuda. 

Adam Kuper

 

Da se vratim Montserat i koncertu. 

Prva stvar koju sam juce, dan nakon koncerta, učinila, bila je da pogledam novinarske izveštaje. Čudno, imala sam utisak da je sve do jednog pisao jedan te isti novinar, budući da su svi imali potpuno isti siže. Mali hvalospev Divi, nabrajanje arija koje je izvela sama ili sa svojim gostima, pohvala arijama koje je izvela na bis i na koncu, reakcije publike koja je sa koncerta izašla pod utiskom da su dali pare za džabe. Bili su nezadovoljni svim i svačim. Montseratinim glasom, gostima, činjenicom da je otpevala sedam arija (ne znam da li su organizatori koncerta napisali i koliko arija bi trebali da dobiju sa cenom kupljenje karte), činjenicom da više nema onaj čarobni, raskošni glas... i tako dalje, i tako bliže.

Da se razumemo, Diva ima 78 god. Naravno da joj glas nije isti kao pre deset ili dvadeset godina. Zar su to mogli i očekivati? Jedna stvar je slušati Monserat od pre dvadeset godina na „Youtube-u“, potpuno  druga slušati je uživo. Pa i pored te činjenice, ubeđena sam da joj je glas lepši i raskošniji od glasova mnogobrojnih mlađih samozvanih diva, divica i lokalnih zvezdica čijim nas snimcima koncerata zasipaju sa određenih komercijalnih televizija u najgledanijim popodnevnim ili večernjim terminima (za razliku od podnevnih i kasno noćnih termina rezervisanih za klasičnu muziku).

Vama, nezadovoljnicima i snobovima upućujem ove reči. Ako vam je zaista žao tih para što ste dali za koncert, šta da vam kažem? Meni ne bi bilo žao. Nikad. Ovo je bila možda poslednja prilika da čujete jednu zaista pravu Divu u Beogradu. Imali ste tu čast. Poštujte to.

Ili sledeći put ostavite te pare na stranu, zatrebaće vam kada nastupa neka lokalna „diva“.

Ne, nisam mislila na operske dive, nisam sigurna ni da im znate imena.

P.S. Da li se meni čini, ili su slični komentari nezadovoljstva izrečeni i nakon poslednjeg Pavarotijevog koncerta?