GRANDISSIMO!!!

Ovo je prica koju vrlo rado pricam ,to je prica o jednoj gospodji mami srednjih godina i svemu sto je GRAND na ovim prostorima!!!

Ta vrla gospodja mama nikad nije slusala narodnu muziku. Ali bas, bas nikad. Dobro, ako izuzmemo starogradsku muziku i izvorne pesme. Cak je imala toliko sreda da je devedesetih godina njen televizor iz nekih, samo njemu poznatih, razloga odbijao da hvata PINK i PALMU i apsolutno nema pojma ko je ko i ko je sta na estradi.

Elem, tokom nekog porodicnog rucka, njene zaovice, jetrvice i ostala bolje-upoznata-sa-estradom svojta raspravljala je o nekoj pevacici i njenoj toaleti.

"Jao, jesi li joj videla onu haljinu?" uzviknula je jedna od njih.

"Jao, jesam, videla sam je pre neki dan u GRANDU!!!" ciknula je druga.

Na te reci, nasa gospodja mama je podigla pogled sa svog parceta torte, kojim se dotle zabavljala, i rekla:

"Nisam skoro porlazila pored Grand hotela."

U tom momentu, trgla se i njena kcerka i iz sve snage je sutnula ispod stola da cuti. Zaovice, jetrvice i ostala bolje-upoznata-sa-estradom svojta su se napravili da uopste nisu culi njen komentar. Shoking! Pa ona ne zna za GRAND!!! Kakav skandal!!!

I tako, od tog dana njena kcerka je pocela redovno da joj kupuje one trecerazredne tracerske casopise. Ne bi li je malo edukovala. Jer, inace bi potkolenice gospodje mame stalno bile zanemljive modre boje.