Странице

уторак, јун 25, 2013

Interna - između nas

Postoje mnoge stvari koje vas ne nauče tokom onih šest (i kusur) godina redovnog studiranja. A te stvari, kad se dogode, bolje je odmah pribeležiti, je hop! za čas posle nestanu iz sećanja. Zato danas sleduje jedna mala pričica iz moje nenapisane knjige, da se ne zaboravi.

Pacijentkinja, kojoj je zakazano da dođe u bolnicu, zove nas da se još malo informiše o detaljima. U redu, to je sasvim uobičajeno. Raspituje se o pregledima, analizama koje će se raditi, koliko puta će se vaditi krv, i tako dalje. Ja ljubazno odgovaram, mada mi se čini da sam već jednom sa njom prešla kroz neke delove tog razgovora, kada smo zakazivali lečenje. Ali, ne mari, ništa ne smeta da se ponovi. Kad, sledi mi rečenica.

P.: Znate, ja ću biti razmaženi pacijent.
D.: gledam u slušalicu i zadržavam dah. 
R.P.: A da li će mi biti obezbeđeno tuširanje?
D. i dalje zurim u slušalicu: Ali, naravno gospođo.
P: Aha, a hrana?
D: Kahmgrhm... pa naravno.
R.P.: Odlično... zvaću TE ja ponovo.
D: Slobodno gospođo.

Spuštam slušalicu i gledam u svoje koleginice koje se smijulje. Ispričah im tok razgovora, kad će starija doktorka:

-Pa što joj ne reče da pacijenti obezbeđuju hranu i sebi i doktorima.

U meni se tada pojavi R.D. i dodade kroz smeh: 

-Roštilj isključivo kod Lenčeta, slane zanimacije kod Lazarevića, torte kod Bonđorna. A tuširanje, u fontani, kad bude vraćena u park i puštena u funkciju.

Mali pojmovnik: 

P-pacijentkinja
D-doktor
RP- razmažena pacijentkinja
RD- razmažena doktorka

2 коментара:

  1. Анониман8:54 по подне

    Ne vidim da je ta pacijentkinja bila nešto posebno razmažena . U većini slučajeva pacijenti zaista moraju sami da nabavljaju hranu , a o higijeni (odnosno nedostatku iste) u državnim bolnicama bolje ne trošiti reči .
    Medicinsko osoblje zbog toga ne treba preterano kriviti , jer se na kraju sve svodi na nedostatak para i siromaštvo države i društva . Ali barem bi bilo korektno reći pacijentima istinu , pa da ljudi znaju da ih očekuju tuširanja hladnom vodom u poluraspalim kupatilima (ako stignu na red) i mršava hrana bolničke kuhinje ako sami sebi ne obezbede nešto pristojnije .

    ОдговориИзбриши
  2. Poštovani anonimni, o stepenu razmaženosti pacijentkinje, o tom potom, kad je budem upoznala :)
    Kad je u pitanju izgled i očuvanost bolnica, recimo, da i pored nedostatka para i opšteg siromaštva, većina njih se trudi da bolesničke sobe i toaleti, ambulante, labaratorije i ostale prostorije izgledaju pristojno. Tople vode ima, kao i svih uslova za održavanje toalete, bar to mogu tvrditi za svoju ustanovu.
    Kad je u pitanju bolnička hrana, ne bih mogla da se složim ni da je mršava niti da je pak toliko loša da je neophodno dohranjivati pacijenta iz kućne radinosti. Postoji razlog zbog kog osobe sa šećernom bolesti ni u bolnici ni kod kuće ne bi trebalo da jedu slatkiše, keks, torte, hleb, peciva, a recimo osobe sa srčanim udarom svinjsko pečenje i pršutu. :)

    ОдговориИзбриши