Странице

уторак, фебруар 21, 2012

Iscelitelji iz ekrana ~ ili moj odgovor na neka alterantivna pitanja


Sećate li se devedesetih godina i svih onih prorčica-vidovnjaka-iscelitelja koji su navirali iz ekrana? Svih onih koji su iz dlana prislonjenog na ekran ekranele hipnotike ružičaste boje mogli da pročitaju sudbinu, skinu crnu magiju i izleče sve znane i neznane boljke? Mislite da su oni relikt nekih prošlih vremena koji je zauvek nestao? Varate se! Tu su oni... samo su promenili ekran. Više možda ne vire iz televizora, ili bar ne u toj meri, ali su se preselili u ekrane kompjutera. Nadiru iz njih, prelivaju se po tastaturi!

Teško je biti objektivan kada pišeš o nekim teškim i mučnim stanjima. Zato ću ovaj put biti apsolutno subjektivna braneći svoj stav. Moj je i ne dam ga.

Znam vrlo dobro da ljudi suočeni sa najtežim bolestima lek traže svuda. Pored konvencionalne medicine, posežu za nekim metodama koje nisu u potpunosti odobrene od strane doktora. To je pravo svakog od njih. Ali ja ću zadržati svoje pravo da budem protiv nekih stvari. I zadržaću pravo da me niko ne meša i ne tera da se bavim nečim što ne samo da nisam učila, nego teško da ću ikad ikome savetovati da pođe tim putem. I da se razumemo, ja pod alternativnom medicinom ne podrazumevam kinesku medicinu, koja ima tradeciju od hiljadu i hiljadu godina, niti pak Vasu Pelagića. Zapravo, kada sam videla neke stvari na internetu, shvatila sam da se Vasa prevrće u grobu.

Jedno od prvih stvari koje naučite kao mlad lekar pun entuzijazma, tek ispiljen sa fakulteta, jeste da je najteže lečiti članove svoje uže i šire porodice. I da ono pravilo koje je dr Meredit Grejs izgovorila u Grace's anatomy, da roditeljsko nepoverenje (dodala bih i familijarno) nestaje sa diplomom medicinskog fakulteta, važi samo u holivudskim serijama. U Srbijici velika većina vaših milih i dragih će vas gledati kao na dete kome su do juče brisali nos. Gledaće vas tako i kada budete imali 60 godina i titulu profesora medicinskog fakulteta. Jednostavno, to je tako.

Elem, u poslednja dva meseca zajedno sa ostatkom prosto-proširene familije borila sam se sa teškim oboljenjem, karcinomom dojke, moje ujne. Operacija je dobro prošla, a o daljem toku lečenja biće odlučeno na konzilijumu početkom marta. U međuvremenu, ma čak i pre operacije, ona je počela da se zanima alterantivnim putevima lečenja ove opake bolesti. Kao doktor i nećaka, naslušala sam se svega i svačega, priča o negativnoj energiji koju šire metalni predmeti po kući, izolociji stana od istih, izbacivanju potpuno novog firžidera (jer zrači negativnom energijom), pokušaju izbacivanja njene tetke (jer fina, stara, brižna rođaka takođe zrači negativnom energijom), rašljarima, magičnim pečurkama, lanenim semenkama potpljenim u šampanjac (da, da, da, u šampanjac), različitim dijetam i programima. Dve kapi u prepunoj čaši bilo je insistiranje mog ujaka da ja prihvatim alterantivnu medicinu i počnem da učim o njoj i vitamin B17. Tu sam podvukla crtu i jasno i glasno rekla da ću vrlo rado biti uz nju kad je u pitanju konvencionalno lečenje kao i do sada, ali da ne želim ništa da znam o tim drugim putevima, niti da učestvujem u tome.

Da sam želela da se bavim alterantivnom medicinom, završila bih tromesečni kurs još pre 12 godina i zgrtala pare, ili još bolje, završila bih dopisni jednomesečni kurs i opet, zgrtala pare, tvrdeći da postoji gornji i donji mozak i da se donji, animalni mozak hrani mesom, kao što sam, šokirana imala prilike da čujem u jednoj emisiji na televiziji.

Vitamin B17 bio je veći izazov. Naime, kad sam prvi put bila suočena sa postojanjem tog takozvnog „univerzalnog leka za rak“, dohvatila sam svoju biohemiju, fiziologiju, internu medicinu i naposletku, higijenu, i pokušala da ga nađem. Jer nikako nisam mogla da se setim da sam učila bilo šta o njemu. Ne našavši ga u svojim zvaničnim udžbenicima, poslala sam poruke svojim starijim doktorima sa odeljenja da li su oni čuli za njega. Poslednja opcija bila je sveznajući gugl. I odmah su se pojavili članci o njemu. Sve u svemu, nakon čitanja članaka za i protiv njega (da se razumemo, ovi protiv njega su reference sa PubMed-a, kliničke studije), shvatila sam da se radi o supstanci poznatijoj kao amigdalin koja se nalazi u plodovima gorkog badema i koštici kajsije. Drugim rečima, u pitanju je bio cijanid. Da,da... dobro ste čuli, cijanid. Baš onaj koji se često pominje u romanima Agate Kristi.

Elem, taj cijanid je vezan za šećer koji se nalazi u plodu gorkog badema, odnosno u koštici kajsije. I navodno, kako pročitah u članku novinarke Ivone Živković (punom hvale o tzv. „vitaminu“), ćelije raka mnogo vole da se hrane šćerom (tim rečima), a cijanid njima. Da rezimiramo, ćelija raka se navadi na šećer, pojede ga, a cijanid, cap, ubije nju.

Ok, čak i pre nego što pomenem reference i kliničke studije, malo zdravorazumskog razmišljanja nekog ko je učio fiziologiju i patofiziologiju. Sve ćelije ljudskog organizma vole i hrane se šećerom. Iz njega dobijaju energiju za sve procese koje se u njima odvijaju. Ćelije mozga, neuroni, zapravo samo mogu da se hrane glukozom i ničim drugim. I ajd' sad, nek mi poštovana novinarka i svi pobornici „vit. B17“ objasne kako cijanid iz njega prepozna samo i isključivo ćelije raka? Koliko se ja sećam cijanid nema neke posebne preference, nego radi po principu daj šta daš.

Sada je valjda nepotrebno pričati da su kliničke studije pokazale da je dotični „vitamin“ neefikasan u borbi protiv bilo čega, čak letalan?

Valjda vam je sada jasno zašto sam odbila da učestvujem u, kako mi je predloženo, nabavci ovog „leka“?

I za kraj jedna moja mala nedoumica. Svi znamo da doktori snose odgovornost za nesavesno lečenje. Ko onda snosi odgovornost za nesavesno lečenje putem alterantivne medicine? Da li alternativni „doktori“ uopšte snose bilo kakvu zakonsku odogvornost za zdravstveno stanje svojih pacijenata? Živo me interesuje.

 Tokom pisanja ovog posta procitala sam:
1.http://www.ivonazivkovic.net/B17.htm Da li se prikriva lek protiv raka?
2. Milazzo S, Ernst E, Lejeune S, Schmidt K (2011). Milazzo, Stefania. ed. "Laetrile treatment for cancer". Cochrane Database Syst Rev.
3. Newmark J, Brady RO, Grimley PM, Gal AE, Waller SG, Thistlethwaite JR (October 1981). "Amygdalin (Laetrile) and prunasin beta-glucosidases: distribution in germ-free rat and in human tumor tissue"
4. Newton GW, Schmidt ES, Lewis JP, Conn E, Lawrence R (February 1981). "Amygdalin Toxicity Studies in Rats Predict Chronic Cyanide Poisoning in Humans". West. J. Med. 134 (2): 97–103.
5. Shragg TA, Albertson TE, Fisher CJ (January 1982). "Cyanide poisoning after bitter almond ingestion". West. J. Med. 136 (1): 65–9.

Naravno, ako vas interesuje sta je "vit, B17" uvek mozete pretraziti sajtove wikipedije i PubMed-a.  

5 коментара:

  1. ja mislim da ti alternativci bubnu nesto pa prode li dobro je,a o posljedicama ne brinu, ili sto je jos gore toliko lazu da i sami pocinju vjerovati u to i nisu ni svjesni sta rade

    ОдговориИзбриши
  2. E ovako, iako je prosla citava vecnost od ovog posta, ja sam ga sad procitala i kao osoba koja je po struci sestra, defektolog i uskoro student mastera na medicini uzasno me uznemire ovakve stvari. I cela paranoja oko skrivanja stvari od ljudi. Mislim da je lek protiv ovih gluposti u tome da MORA postojati odgovorna osoba za ove stvari i da se kažnjavaju onda kada krenu da se pojavljuju nuspojave takozvanog B17 i sličnih lekovitih supstanci! Izvinjavam se na dugačkom komentaru, ali ove me stvari stalno izbace iz koloseka.

    ОдговориИзбриши
  3. Koleginice, najpre da ti pozelim srecu sa master studijama.

    A sto se tice nuspojava doticnih "lekova" (izmedju ostalog trazeno mi je misljenje o efikasnosti kubanskih skorpija u lecenju raka, samo sto ne zelim o tome vise ikada da mislim) u "Blicu" je izasla veoma potresna prica zene obolele od raka dojke koja je nakon operacije i zapocete radio i hemioterapije, odlucila da proba sa tim alternativnim "lekovima".
    Pricu i epilog mozete procitati ovde: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/329864/Nasi-pacijenti-u-Albaniji-kupuju-neregistrovane-kapi-protiv-raka

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман10:06 по подне

    Naravno da alternativni lekari snose odgovornost, bar u zemlji u kojoj ja zivim, gde je to regulisano. Zemlja je inace Canada.
    A sto se tice vitamina B12 i vase nemogucnosti da ga nadjete u vasim medicinskim lnjigama, pitanje za vas: Koliki deo vaseg ucenja medicine je posveceno zdravoj ishrani kao preventivi, ako ne lecenju bolesti?

    ОдговориИзбриши
  5. Dragi anonimni, ja u svom tekstu pricam o vitaminu B17, koji se ne pominje ni u jednoj mojoj knjizi, a proverila sam ih sve. Naravno konsultovala sam i starije i iskusnije doktore po pitanju primene ovog nazovi vitamina i niko ga do sada nije primenjivao, a nesto nisam primetila da pokazuju nameru da ga koriste, obzirom da nije klinicki potvrdjeno njegovo pozitivno dejstvo.

    Vitamin B12 naravno ima svoju primenu.

    Na fakultetu i tokom svog rada sam naucila puno o zdravom nacinu ishrane, koje se trudim da primenim i u praksi, koliko je to moguce.

    ОдговориИзбриши