AIDS

SIDA ili AIDS na nasem jeziku znaci sindorom stecenog gubitka sposobnosti imunoloske odbrane. Steceni gubitak sposobnosti imunoloske odbrane znaci da je neki uzrocnik (HIV ili neki drugi) onemogucio imuni sistem da se efikasno brani i da savlada invaziju mikrobioloskih cinilaca, koji, po pravilu ne dovode do ispoljavanja oboljenja kod zdravih ljudi.

HIV virus je RNK virus koji pokazuje afinitet prema T limfocitima i progresivno dovodi do pada odbrambenih sposobnosti organizma sto omogucava drugim mikroorganizmima da dovedu do ispoljavanja oboljenja. HIV virus je intracelularni mikroorganizma, izuzetno osetljiv u spoljnoj sredini. Temepreatura od 56º C ga inaktivira za 30 minuta, a takodje je osetljiv na izuzetno niske i izuzetno visoke pH vrednosti (<3>10).

Treba praviti razliku izmedju HIV pozitivnosti i SIDE. Period od trenutka kada se see ostvari HIV infekcija do ispoljenih klinickih manifestacija naziva se preiodom inkubacije (meri se u godinama), a osoba je u tom periodu HIV poztivna i ni po cemu se ne prepoznaje da je nosilac virusa. SIDa je poslednji stadijum infekcije HIV-om sa razvijenom klinickom slikom i nastaje kada broj T limfocita je manji od 200 celija/ mm3.

Prvi slucajevi AIDS-a su opisani 1981 godine. Prema precenama SZO (Svetske zdravstvene organizacije) do kraja 2002 godine oko 40 miliona ljudi sirom sveta je bilo inficirano HOV-om ili je imalo AIDS, dok je od pocetka epidemije preko 21 milion umrlo od ove bolesti. Procenjuje se da se tokom 1 godine u svetu registruje preko 6 miliona novoinficiranih i novoobolelih slucajeva, a od toga preko 600 000 novoinficiranih/ novoobolelih su deca mladja od 15 godina. Oko 90% novih slucajeva se registruje zemljama u razvoju, prevashodno u centralnoj Africi i jugoistocnoj Aziji. Zanjih godina belezi se eksplozija bolesti u zemljama bivseg SSSR-a.

Postoje dva tipa HIV virusa, HIV-1 i HIV-2, i oba uzrokuju hronicnu infekciju sa progresivnim ostecenjem imunog sistema. Pocetkom osamdesetih godina, proslog veka indentifikovan je HIV1 kao uzrocnik AIDS-a u Americi, Evropi i centralnoj Africi. Smatra se da je kolevka epidemije bila centralna Afrika, odakle se epidemija prosirila na ostale kontinente, dok je HIV2 pronadjen i uglavnom se zadrzao u zapadnoj Africi.

Zvanicna verzija price o postanku HIV virusa glasi da je on najverovatnije nastao od srodnih virusa primata (majmuna), da bi se zahvaljujuci velikim mutagenim sposobnostima prilagodio coveku kao novom domacinu. Smatra se da je ova virusna infekcija bila prisutna u ljudskoj populaciji nekoliko decenija pre izibijanja epidemije, bar sto se tice HIV1, dok je HIV2 bio endemski prisutan u zapadnoj Africi nesto duze. HIV2 je genetski slicniji majmunskom virusu, manje je virulentan, i infekcija sporije progredira u AIDS.

Senzacionalistckih teorija ima nekoliko i veoma su omiljene, narucito ona po kojoj je HIV virus slucajno “pobegao” iz labaratorija i pna koja tvrde da su naucnici, hm, izvesne zemlje, namerno zarazili stanovnike africkog kontinenta posto su svoj zagaili do te mere da vise ne mogu da zive tmo, ali im se infekcija “malo” otela kontroli.

Kao sto sam vec pomenula HIV virus pokazuje afinitet prema T limfocitima. T limfociti, zajedno sa B limfocitima propadaju specificnom vidu imunoloske odbrane organizma (postoji i nespecifican vid imunoloske odbrane u koji spadaju leukociti i fagociti). Normalno, celije bele krvne loze, limfociti i leukociti, su u stanju da uniste mikrobe koji napdaju ljudski organizam. Ovakav odgovor bele krvne loze koordinisu poseban tip T limfocita, poznati kao CD4 limfociti. Ypravo prema ovom tipu limfocita afinitet ima HIV virus. Jednom kada HIV virus prodre u CD4 limfocit on ubacuje svoj genetski materijal u genetski materijal limfocita i zapocinje da se replikuje i stvara svoje mnogobrojne kopije.
Kada novostvorene kopije virusa napuste celiju domacinu, ona umire. Kopije virusa ulaze u krvotok i tragaju za novim celijama domacinima, CD4 limfocitima. Tokom jednog jedinog dana moze nastati 10 milijardi kopija virusa, dok ljudki organizam dnevno prozivde tek dve milijarde novih CD4 celija. S vremenom, broj CD4 celija pocinje da opada i dolazi gubitka sposobnosti imunoloske odbrane organizma. Organizam vise nije u stanju da se efikasno bori protiv bakterijskih, virusnih i ostalih infekcija.

HIV virus se nalazi u telesnim tecnostima organizma i moze se preneti zarazenom krvlju, semenom tecnoscu, vaginalnim sekretom i majcinim mlekom.

Osetljivost je opsta. Rasa, pol, kao i godine starosti nemaju uticaj na podloznost infekciji