Странице

петак, април 13, 2007

Halo?!?

Secam se kada su se pojavili prvi mobilni. Bili su ekstremno skupi, ekstremno veliki i cinilo mi se tada potpuno nedostupni obicnim smrtnicima. Oni koji su ih posedovali koristili su svaku priliku da se pohvale pred onim manje srecnim kako su ponosni vlasnici jednog od tih cuda. Secam se svog komsije, mladjeg od mene par godina ciji je tata sebi kupio mobilni. Klinac je satima stajao na terasi pricajuci ili praveci se da prica sa nekim, trudeci se da mobilni u svakom trenutku bude apsolutno vidljiv. Naravno, onu "ciglu" ne bi samo slepac video.

No kako je vreme prolazio, tako su i mobilni postali dostupni i ostalima. Kada sam dobila prvi, mislila sam da nikad necu nauciti kako da ga koristim. Secam se da je proslo neko vreme pre nego sto sam skapirala kako se salju poruke. :D Sada je naravno druga prica. ;D

Ono o cemu sam htela zapravo da pricam jeste jedna gospodja mama koju poznajem. Ona i tehnologija se nikako ne slazu. Jedva su je brat i kcerka naterali da nauci da radi na kompjuteru (to sto je u medjuvremenu nekoliko puta slogirala kcerkin komp necu da pominjem). Sada joj je kompjuter nerazdvojni deo zivota. Ali mobilni??? Ne, ne, ne, ona i mobilni nikako da se sloze. Zna da sa njega pozove samo svoju kcerku ili da izvuce svoj raskupusani telefonski imenik iz torbe i okrene broj. Kuka kako ne vidi dobro brojke na ekranu. Ekran joj je suvise mali. Poruke ne ume da cita. Kada je neko zove na mobilni ne javlja se. Ne cuje ga. Ili ne zeli da ga cuje. Mozda je i bolje tako, kad malo bolje razmislim.

Ali njeni biseri kada je mobilni u pitanju su nepravizidjeni. Evo nekih.

Gospodja mama prica na obicnom telefonu. Na kcerkin mobilni stize poruka, i cuje se kratko cin-cin. A gospodja mama, potpuno izgubljeno, prodere se: Halo?!?

Drugi put gleda ona televizor. Kcerka u drugoj sobi uci. Na televizoru ide reklama za 3G telefone. cuje se glas glumca:
-Sine, gde se ovde pali televizor? Hoce baka da gleda televiziju!
Tek cuje se njen glas. Pita kcerku:
-Z. A je l' moze mobilnim da se ukljuci televizor.
Kcerka podize pogled za knjige. Zuri u zid i pokusava da se ne nasmeje.
-Moze mama.
-Aaaa... ma ti mene zezas.

Ko zna? Kako tehnologija napreduje mozda cemo za neku godinu stvarno paliti televizor mobilnim. Znajuci gospodja mamu i njenu kcerku koje uvek gube doticnu napravu po kuci (samo je jos u frizideru nisu pronasle, ali ima vremena, zavrsice on i tamo), njima bi to bas odgovaralo. Ako nista drugo kada bi izgubile mobilni-daljinski, jednostavno bi mogle da ga nazovu sa drugog telefona i da ga nadju. Ovako planiraju da ugrade zvonce na daljinski. Za svaki slucaj.

1 коментар: