Srecna nova 2009!!!

Kad bih imala sav prostor na internetu bilo bi malo da ispisem sve svoje zelje. Probacu zato da budem sto kraca.
U narednoj, 2009. godini, zelim vam da iskoristite svaki tenutak, svaki minut, svaku sekundu.

Svakog dana ugadjate drugima, ali sebi: pustite svoju omiljenu pesmu, procitajte neku dobru knjigu, pojedite parcence svoje omiljene cokolade.

Zagrlite osobu koju volite.
Smesite se.

Smesite se kad vam drugi kazu da ste ekscentricni.

Smseite se kad vam drugi kazu da ste egocentricni.

Smesite se kad vam drugi kazu da se ovoj zemlji samo jos ludaci smeju. Ovo je davno od "zemlje seljaka" postala zemlja ludaka.

Medju svim tim silnim zvezdama na nebu pronadjite svoje sunce.

Razmisljajte svojom glavom, cenite tudje mizljenje, ali se drzite svog.

Naucte da volite sebe da biste mogli da volite druge.

Puno zdravlja, ljubavi, srece i uspehazeli vam svima vasa
Zorana

Turbo slava

"Secam se kad sam kao mala isla sa bakom na slave: slavkog kolaca, zita, titravog sjaja slavske svece i mirisa tamjana u vazduhu. Cavrljanja gostiju i sitnih kolaca koji se pojedu u dva zalogaja. Posedis malo, popricas sa prijateljima, a onda se zahvalis i ides na drugu slavu. Eh, to su bila lepa vremena."

Tako moja mama opisuje nekadasnje slave na koje je odlazila sa svojom bakom mojom prabakom. Ja se toga ne secam, mada kada malo zakopam po svom secanu, mogu jasno da vidim jednu malu devojcicu kako se usunjava u gostinsku sobu svoje prabake, bas u onu u kojoj su na velikim slavskim tanjirima cuvani kolaci i njene hitre prstice kako uzimaju jednu cokoladnu korpicu, sa visnjom iz kompota koja se gnezdi u filu od oraha, sa tacne. Mmmmmm... slasno!

Recite mi, da li se bilo ko seca slava kakvih se seca moja mama? Bez kafane i keteringa, pevacica i jeftine muzike? Bez pijanih gostiju koji se hvataju za pistolje, nakon sto su se najpre posvadjali oko politicke situacije? Da li slave kakvih se seca moja mama pripadaju proslosti i drugom nekom veku, vremenu i ljudima? Dok su nama preostale samo turbo-slave, uz turbo-muziku, u turbo-drustvu, u turbo-drzavi.

Panem et circenes!!!

Hleba i igara uzvikivala su Stari Rimljani i dobijali i hleba i igara. Istu tu parolu uzvikujemo i mi sa vremena na vreme. Hleb uglavnom moramo da kupimo sami, od svoje plate ili penzije u prodavnici ili pekari (mada mi se često desi da hleba nema u pekari, a bogme ni u prodavnici, ni u nekim pristojnim časovima ujutro, a kamoli oko dva- tri kada se vracam sa staža), a kad su igre u pitanju, umesto borbi gladijatora, trka dvokolica ili mime, moramo da se zadovoljimo televizijom i programom koji ona ima da nam ponudi. Ah, televizija... cudesna, magicna kutija, nas prozor u svet. Što bi rekao Homer Simpson „Mistress, mother, secret lover!“.

 

Ponekad kad preko vikenda zbrišem kod ujaka, koji pak zbriše kod moje nevenčane ujne i kad sa zadovoljstvom prevrćem mnogobrojne kanale kablovske televizije, ne mogu da shvatim svoju drugaricu kada mi kaže da nema ničeg goreg nego kad na svim tim ponuđenim kanalima, stranim i domaćim ne može da nađe ništa po volji. Šta onda da kažu oni koji su, poput mene, osuđeni na život bez kablovske. Šta oni da rade kad svake večeri na onih nekoliko kanala koje hvataju se smenjuju već sto puta reprizirani filmovi i serije, milioniti put odgledane partizanske epopeje (mada moram da priznam da sam uživala gledajući Užičku republiku jedno popodne na Avali.), Grand parade, show-ove, Kursadžije i slične nebuloze? Da demonstrativno isključe televizor i uzmu neku (bilo koju) knjigu u ruke i pročitaju je? Još jedno priznanje, ne znam kada sam zadnji put gledala televizor duže od pola sata, a da pri tom nisam čitala i knjigu. Eh, ali u Srbiji, takvoj kakvoj je, ljudi znaju sve o najnovijoj ljubavnoj aferi neke narodne pevačice ili koliko puta je Suzana Mančić doživela orgazam u najnovijem porniću sopstvene produkcije (kojeg je, ups! neki „nevaljalac“ ukrao iz sigurnosti njenog toplog doma (izem ti i sigurnost takve kuće iz koje u pravilnim razmacima nestaju home made filmovi), ali ako biste bi ih pitali kako se zove glavna junakinja Tolstojeve „Ane Karenjine“ morali bi da stave prst na čelo i dobro da porazmisle. 

Naposletku, šta bi bila poenta ove moje priče? Da kukam nad svojom gorkom sudbinom što nemam kablovsku televiziju? Ili pak da svima vama koji čitate ovo postavljam pitanje kada ste poslednji put ugasili televizor i pročitali neku dobru knjigu?

Sajam ili vashar???

Sigurno ima dve decenije kako redovno idem na jesenji Sajam knjiga. Nisam ga propustala ni onih kriznih devedesetih godina, uprkos svemu, uvek bi se nasla parica za bar jednu knjigu. Tako je bilo i ove godine. I mada je na sajmu, neosporno, bilo dosta novih i interesantnih izdanja, i mada je svako mogao naci nesto za svoju dushu, ja sam ostala razocarana. Ali ne knjigama... bila sam razocarana samom organizacijom sajma.

Ukinuli su da su prvi i poslednji dan sajma slobodni za sve posetioce.

Svake godine, cene karata su sve vise i vise... ocekujem da ce sledece godine biti skuplji ulay od knjiga.

Izludjivalo me je sto nisu makar asfaltirali autobusko stajaliste, nego smo i ja i drugi posetioci i uopste svi koji su tih dana cekali gradski prevoz morali gaziti preko onog kurpnog sljunka, sta li je vec. Ja jesam kao dete imala ravne tabane, i jeste mi bilo savetovano da hodam bosa po sljunku,ali sam taj problem odavno resila.

Koja je poenta uvodjenja skolskog dana, kad svakog dana skole dovoyer decu???

Jeste, sklonili su vecinu kioska sa brzom hranom, ali na zalost, vasarska atmosfera je i dalje prisutna. Izgleda da i dalje na sajam dolaze ljudi koji ce radije dati 2oo dinara na pljeskavicu sumnjivog kvaliteta i izgleda i 100 dinara na sok, nego sto bi kupili knjigu. Ajde, ne marim kad ih vidim da jedu napolju, ali kad sam videla jednu vremesnu i pozamsnu gospodju (hm, mogu li je nazvati uopste gospodjom?) kako sa zanosom grize duplu pljeskavicu sa crnim lukom koji se prospiao za njom, dok obilazi Halu 1 i masnim prstima dodiruje knjige, smucio mi se zivot. Pa idiotkinjo jedna, izadji napolju pa jedi, ili idi kuci ili... dodji na neki drugi sajam, nevaspitani stvore.

P.S. Svo ovo moje gundjanje ne znaci da ja sledece godine necu ici na sajam. Naravno da cu ici, ali iskljucivo na dan otvaranja, kada je guzva najmanja i kada se mogu normalno razgledati i kupiti knjige.

Glupost nad glupostima

~ ili ko sve danas nece pisati i sebe nazivati knjizevnikom!!!

Morala sam sledecu vest podeliti sa vama. Dakle nakon citave poplave kvazi-pisaca i spisateljica i tresh-petparackih romana stize nam roman... ta-da-dam!!! Dejvida Bekama!!!

"Slavni fudbaler, Devid Bekam, odmeriće snage sa Dž. K. Rouling, samo će njegovi junaci, umesto čarobnih štapića, imati lopte! Bekam, koji trenutno igra za "L.A. Galaksi", dao je blagoslov za serijal knjiga o školi fudbala, namenjenih deci školskog uzrasta.

"Knjige će biti inspirisane treninzima, učenjem i razvojem u Akademiji Dejvida Bekama", saopštila je izdavačka kuća "Egmont".

"Dejvidu je drago da je njegova ustanova inspirisala serijal knjiga, koje će deci približiti čitanje, učenje i fudbal".

Bekamove Akademije nalaze se u Londonu i Los Anđelesu. Britanska akademija najveća je sportsko-edukativna ustanova u Evropi.

"Dejvid je presrećan, jer je oduvek želeo da pruži iskustvo sjajnog fudbala, podstakne ih da uče i napreduju", saopštila je PR služba sportiste.

Iako je najpre "procurelo" da će Bekam lično pisati knjige, u "Egmontu" to poriču. Prva knjiga serijala o živahnim polaznicima Akademije biće objavljena u junu sledeće godine."

Pretpostavljam da ce naredni naslov slicne vrste glasiti: Viktorija Bekam odlucila da odmeri snage sa J.R.R.Tolkinom. U njenoj epopeji devet devojaka predvodjene svom carobnom stilistkinjom polaza u potragu sa Plamen-planinom u kojoj ce spaliti carobnu fendi tasnicu falsifikat.

Zakletva...

Hipokratova zakletva

U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.
Prema svojim učiteljima sačuvacu dužnu zahvalnost i poštovanje.
Svoj poziv cu obavljati savesno i dostojanstveno.
Najveća briga ce mi biti zdravlje mog bolesnika.
Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.
Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.
Moje kolege ce biti braća.
U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene utacati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost.
Apsolutno ću postovati ljudski život od samog početka.
I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprutna zakonima humanosti.
Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast.

Hipokratova zakletva

Hipokratova zakletva

Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom, i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje, da ću se u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasuđivanjem držati ove Zakletve.

Da ću smatrati dragim kao roditelja onog koji me je naučio ovoj umetnosti; da ću živeti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja dobra sa njim; da ću njegovu decu gledati kao svoju braću, da ću ih, ukoliko to zažele, podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da ću podeliti sa svojim sinovima, sinovima učitelja i učenicima koji su se upisali i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije.

Prepisivaću lečenje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa mojim sposobnostima i mojim rasuđivanjem i nikada nikome neću naneti zlo.

Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt.

Niti ću dati ženi sredstvo za pobačaj.

Održaću čistotu mog života i mog umeća.

Neću operisati kod kamena, čak i ako je bolest očigledna kod pacijenta; ostaviću ovu operaciju specijalistima tog umeća.

U koju god kuću da uđem, ući ću samo za dobrobit mojih pacijenata, držeći se podalje od bilo kakvog namernog nedela i od zavođenja žena i muškaraca zarad ljubavnih zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi.

Sve što saznam prilikom vršenja moje profesije ili svakodnevnog poslovanja sa ljudima, a što ne treba širiti dalje, čuvaću kao tajnu i nikada neću otkriti.

Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam u mom životu i praksi moje umetnosti, poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekršim, neka me sve suprotno zadesi.

Znate da ste doktor ako... II deo

~ Ako vas na pijaci, ulici, prodavnici zaustavljaju ljudi i traze vase strucno misljenje o svojim boljkama.

~Ako vas odvuku na kraj sveta da biste popricali sa nekim.

~Ako od vas ocekuju da se uvek smeskate. Ali uvek!!! (dobicu facijalis ovih dana)

~Ne shvatate zasto nekim ljudima smeta "bolnicki miris".

~Ma sta je to uopste "bolnicki miris"?

~Ako mozete da vidite necija prosuta creva i posle toga odete na rucak, veceru, da pregrizete nesto s nogu.

~Ako odete na rucak, veceru, da pregrizete nesto nakon dva sata provedenih na obdukciji.

~Ako vam nije pozlilo dok ste citali prethodne dve recenice.

~Ako ne mozete da se setite sta ste jeli za rucak juce, ali zato znate kome ste koje lekove prepisali.

~Milite da su bela i zelena boja veoma moderne.

~Ako mozete da spavate bilo kad, bilo gde, u bilo kom polozaju.

~Ako vas nista ne moze shokirati.

~Uvek imate pakovanje vlaznih i obicnih maramica sa sobom.

~Perete ruke hiljadu puta na dan.

~Ne smeta vam miris formal-dehida.

~Uvek vucete stetoskop sa sobom.

Znate da ste doktor ako... (Ideo)

...

1. Budite se u 6 sati ujutro vikendom iako ne morate na posao.
2. Mislite da nesto nije u redu ako nemate ispit u skorije vreme.
3. Ne mozete da se opustite.
4. Za vas nije nista da predjete knjigu od 300 strana (ma kakvi 300, 500 strana) u toku jednog popodneva.
5. Gledate “Scrubs”, “Grey’s anathomy” i prepoznajete se ko od shale.
6. Koristite frazu: “Ja sam doktor.” Svaki put kad vam nesto treba.
7. A narucito je koristite kad vas policija zaustavi jer ste vozili brzo. Uz to, uvek vucete crnu doktorsku torbu sa stetoskopom i priborom za prvu pomoc.
8. Hronicno ste umorni i neispavani.
9. Ukoliko non-stop pitate da li su odradjene stvari koje nisu odradjene..
10. Ukoliko ispisete preko hiljadu reci dnevno.
11. Ako nemate privatnost.
12. Kada vidite nagu osobu na plazi, prvo sto uocite jeste oziljak od apendektomije (vadjenja slepog creva).
13. Ako mislite da imate svaku bolest o kojoj ucite..
14.Ako se osecate da ne dobijate dovoljno novca za svoj rad.
15. Ako vas ljudi oslovljavaju sa “Doktore/Doktorka”.
16. Ako svuda sa sobom vucete olovku, cak iako ste izasli sa drustvom.
17. Ako ste zaboravili da se osisate... obirjate...
18. Ako od vas ocekuju da budete na dva mesta istovremeno.
19. Ako od vas ocekuju da znate sve.
20. Ako vas zovu usred noci da biste potpisali parce papira.

Lindelorendor

Opet sam aktiirala svoj drugi blog, posvecen Tolkinu. Pored pesama iz njegovih knjiga prevedenih na Kveniju i Sindarin, od sada cu tamo postavljati i svoje price. :D

Enjoy!!! :D

Primarijus mitus

... jos me samo ubedite da niste citali Nacionalni park Srbija. :D

Elem... pre jedno dve tri nedelje procith u novinama da su izvesnu doktorku uhvatili kako prima mito od 700 dinara... a to dodje oko 9 evra (mozda malo vise). Ne mogu da opisem koliko sam bila zapanjena! Pobogu, kakvo je to mito od 700 dinara?! I kakav je to doktor koji bi dozovlio sebi da bude uhapsen zbog 9 evra???

U svakom slucaju, bas sam juce od zahvalnog pacijenta dobila kruske. To vam je jedna od privilegija stazera, da dobijamo kruske i jabuke (a i kafu) od zahvalnih pacijenta, bas kao i komplimente. Nosim one kruske kuci, mislim, bas ce se mama (a i ja) zasladiti, kad mi citava ona prica sa 9 evra mita pade na pamet. Zastadoh i pogledah u torbicu u kojoj sam pored stetoskopa i falsice sa vodom nosila i kruske. I verujte mi, kruske mi uzvratise pogled.

Sta je poenta ove price? Pa, nema neke osobite poente. Ali ako procitate u novinama da su uhapsili jednu mladu doktorku zbog mita od cele kile (a mozda i kilo i po) krusaka, bar cete znati o kome se radi.

Misevi u mojoj kuci

A, ne dragi moji, nemama ja miseve u kuci, hahaha... mislim nemam one male, sive, sto cijucu i zbog kojih se plasim da ce mi, ukoliko se pojave, isgristi knjige. Ne, ne, ne, ja u kuci imam miseve cija je prosecna visina oko metar i osamdeset. I ne, nisu nikakvi mutanti, vec su moja porodica. Ona prosto-prosirena.

Znate li kako sam otkrila njihovo postojanje? Tako sto sam primetila da se broj mojih tegli sa slatkim, kompotima, ajvarom, ukiseljenim krastavcicima i paprikama u medom smanjuje, a pri tom mama i ja ih nismo ni takle. O tome da smo ih probale, ni reci.

Elem, jednog dana sam se uputila kod dede, nesto da uzmem, kad na vratima sretnem svog strica. U rukama drzi moju (!!!) teglicu sa slatkim od visanja!!! Da samo znate kako moja mama pravi to slatko. Bolnog da izleci i to samo tako sto mu je doneste u videokrug. Da se vratim ja na pricu. Zurim ja tako u mog strica, koji mi se blazen smesi, otkud, dodjavola moja teglica sa slatkim u njegovim rukama. Moja divna, dragocena, prekrasna teglica!!!

~Ovaj, cao chiko...~ velim ja njemu.~ Gde si nasao nasu teglicu sa slatkim?
~Bila kod dede u frizideru.~ u redu, sta ce ona tamo uopste???~ Pa sam je uzeo da pojedem, da se ne pokvari. I da znas super je!!!
~Da, ali to je nase slatko!
~Aha, bas je dobro.

I na te reci, uz jos jedan smesak, moj stric lepo izadje iz dedinog stana, noseci moju teglicu sa slatkim. Kao da je njegova. Nemojte sumnjati da sam istog momenta otisla u zajednicku ostavu (glavni razlog zbog cega sve nestaje) i zgrabila poslednju teglicu sa slatkim.

~Dobro, bre, zasto si donela slatko?~ upita me mama zacudjeno.
~Da samo znas sta se dogodilo...~ ispricah joj ja sve.

I tako... moj stric i strina su lepo uzivali u mom slatku (nek im je prijatno), a komsiluk se i dan danas trese od smeha, svaki put kad cuje tu pricu.

GRANDISSIMO!!!

Ovo je prica koju vrlo rado pricam ,to je prica o jednoj gospodji mami srednjih godina i svemu sto je GRAND na ovim prostorima!!!

Ta vrla gospodja mama nikad nije slusala narodnu muziku. Ali bas, bas nikad. Dobro, ako izuzmemo starogradsku muziku i izvorne pesme. Cak je imala toliko sreda da je devedesetih godina njen televizor iz nekih, samo njemu poznatih, razloga odbijao da hvata PINK i PALMU i apsolutno nema pojma ko je ko i ko je sta na estradi.

Elem, tokom nekog porodicnog rucka, njene zaovice, jetrvice i ostala bolje-upoznata-sa-estradom svojta raspravljala je o nekoj pevacici i njenoj toaleti.

"Jao, jesi li joj videla onu haljinu?" uzviknula je jedna od njih.

"Jao, jesam, videla sam je pre neki dan u GRANDU!!!" ciknula je druga.

Na te reci, nasa gospodja mama je podigla pogled sa svog parceta torte, kojim se dotle zabavljala, i rekla:

"Nisam skoro porlazila pored Grand hotela."

U tom momentu, trgla se i njena kcerka i iz sve snage je sutnula ispod stola da cuti. Zaovice, jetrvice i ostala bolje-upoznata-sa-estradom svojta su se napravili da uopste nisu culi njen komentar. Shoking! Pa ona ne zna za GRAND!!! Kakav skandal!!!

I tako, od tog dana njena kcerka je pocela redovno da joj kupuje one trecerazredne tracerske casopise. Ne bi li je malo edukovala. Jer, inace bi potkolenice gospodje mame stalno bile zanemljive modre boje.

Gori vatra sad u nama ~ gori ljubav puna plama!!!

Kad sam pre neki dan u novinama procitala da je devojcicca od 14 godina zbog ljubavi zapalila skolu, nisam znala da li da se smejem ili da placem. Gorespomenuta je odlucila da, posto joj je voljeni mangup iz problematicnog odeljenja, skrene njegovu paznju i uz sampanjac i malu pomoc vernih prijatelja, pokaze mu koliko je zarka i vrele njena ljubav.

Zbog toga je zapalila novogodisnju jelku koju su okitili ucenici mladjih razreda. Bravo!!! mozda je tim simbolicnim cinom, podsvesno, zelela da kaze mladim narastajima kako Deda Mraz ne postoji i kako je Nova godina i kicenje jelke postao samo trivijalni obicaj. A mozda su pak decica samo uvezbavala predstavu radjenu prema bajci Hansa Kristijana Andersena, "Devojcica sa sibicama", i to onu scenu gde devocicia u plamenu sibice vidi novogodisnju jelku, ali se situacija malko otela kontroli!

Tokom situacije, pored jelke, izgoreo je i neki sitni skolski inventar, par ucionica, a i zidovi i tavanica su malo nastradali, no ne mari, vazno je da su se decica uspesno spasila, a sve zahvaljuci nozicama-brzim tabanalicama. Sto bi rekao Starina Novak, bejahu oni "Kadri stici i uteci, i na strasnom mestu postojati"

Tako su se oni, vec sa prvim skolskim zvoncem mogli vratiti natrag u skolske klupe i prionuti na skolske zadatke, jer su sve to divna deca, odlikasi! Sve petice, nagrade sa takmicenja i tome slicno.

Bilo je doduse, govora da budu izbaceni iz skole i premesteni u drugu (osnovno osmogodisnje skolovanje je zakonom obavezno), ali su se roditelji malih piromana (kako ih je stampa, sram je bilo, potpuno nepravedno i neopravdano krstila) hrabro pobunili. Deca su im, je l' te, tako vezana za skolu.

I sta reci na kraju? Da li je moja generacija (koja pre koja posle) bila potpuno blesava, jer je svoje prve simaptije i ljubavi pretocila u pesme pisma (tada nije bilo sms-ova). Pa dobro, priznajem i u po koji grafit na zidu preko puta zgrade voljene osobe (moj favorit je Dobro jutro, Irina!). Da li je mozda, jedini pravi nacin da nekom pokazemo koliko je zarka nasa ljubav bio da spalimo skolu, automobil, kucu, sebe (posto sumnjam da ce se samo na skoli zavrsiti)?

Ne znam, stvarno ne znam.

P.S. Ovim ne zelim da kazem da smo mi bili bas zlatna generacija. Moje je odeljenje bilo rasformirano u sestom razredu, ali sa ove distance i spram ovog, nasi fazoni mi deluju nekako klinacki: uveli smo psa i macku na cas, zalepili prof. biologije za stolicu super lepkom, ulazili u sred casa u ucionicu kroz prozor, ili pak izlazili iz ormana, ili jednostavno, toliko divljali da su bila potrebna dva profesora da nam odrze cas: jedan da predaje, drugi da odrzava disciplinu. Mozda jednostavno, nismo bili dovoljno mastoviti i kreativni.

Srecna nova 2008!!!

Kad bih imala sav prostor na internetu bilo bi malo da ispisem sve svoje zelje. Probacu zato da budem sto kraca.
U narednoj, 2008. godini, zelim vam da iskoristite svaki tenutak, svaki minut, svaku sekundu.

Svakog dana ugadjate drugima, ali sebi: pustite svoju omiljenu pesmu, procitajte neku dobru knjigu, pojedite parcence svoje omiljene cokolade.

Zagrlite osobu koju volite.
Smesite se.

Smesite se kad vam drugi kazu da ste ekscentricni.

Smseite se kad vam drugi kazu da ste egocentricni.

Smesite se kad vam drugi kazu da se ovoj zemlji samo jos ludaci smeju. Ovo je davno od "zemlje seljaka" postala zemlja ludaka.

Medju svim tim silnim zvezdama na nebu pronadjite svoje sunce.

Razmisljajte svojom glavom, cenite tudje mizljenje, ali se drzite svog.

Naucte da volite sebe da biste mogli da volite druge.

Puno zdravlja, ljubavi, srece i uspehazeli vam svima vasa Aradela ~ Zorana

AIDS part 2

HIV se prenosi:
1. seksualnim kontaktom, bez obizra da li se radi o vaginalnom, anaknom ili oralnom seksu, heteroseksualnom, homoseksualnom ili biseksualnom odnosu.

2. Putem zarazene krvi ili krvnih produkata: trasnfuzija krvi, crvenih krvnih zrnaca, plazeme ili krvnih plocica (trombocita)

3. zajednickom upotrbom igala i spriceva, tetoviranjem ili krvnim bratimljenjem

4. clucajnim ubodom na iglu koja je kontaminirana zarazenom krvlju: ovom vidu infekcije iz posebno izlozeno medicnsko i labaratorijsko osoblje.

5. vertikalni prenos sa majke na dete: tokom trudnoce, porodjaja ili dojenjem

6. preko transplantiranih organa ili tkiva (retko)

7. nesterilizovanim zubarskim ili hirurskim instrumetnima


Ne prenosi se:

~Rukovanjem
~poljupcem
~grljenjem
~ujedom komarca ili drugih insekata
~koriscenjem istih prostorija: stan, kancelarija, skola, javni toalet, bazen
~koriscenjem zajednickog pribora za jelo
~koriscenjem istog kupatila, peskira...
~znojem, suzama, izmetom, povracanom masom


Faktori rizika:

1. nezasticeni sekes sa vise partnera. Rizik je podjednak za hetero, homo i biseksualce
2. nezasticeni seks sa osobom koja je HIV+
3. sanse da budete zarazeni HIV-om povecavaju se ako vec imate neku seksulano prenosivu bolest: sifilis, gonoreja, hlamidija, herpes
4. koriscenje zajednicke nesterilisane igle pri konzumaciji droge
5. osobe koje su primile transfuziju krvi (ili krvnih prodkata) izmedju 1977 i 1985, kada su uvedeni komercijalni testovi na HIV virus
6. novorodjencad i dojencad majki koje su HIV+

AIDS

SIDA ili AIDS na nasem jeziku znaci sindorom stecenog gubitka sposobnosti imunoloske odbrane. Steceni gubitak sposobnosti imunoloske odbrane znaci da je neki uzrocnik (HIV ili neki drugi) onemogucio imuni sistem da se efikasno brani i da savlada invaziju mikrobioloskih cinilaca, koji, po pravilu ne dovode do ispoljavanja oboljenja kod zdravih ljudi.

HIV virus je RNK virus koji pokazuje afinitet prema T limfocitima i progresivno dovodi do pada odbrambenih sposobnosti organizma sto omogucava drugim mikroorganizmima da dovedu do ispoljavanja oboljenja. HIV virus je intracelularni mikroorganizma, izuzetno osetljiv u spoljnoj sredini. Temepreatura od 56º C ga inaktivira za 30 minuta, a takodje je osetljiv na izuzetno niske i izuzetno visoke pH vrednosti (<3>10).

Treba praviti razliku izmedju HIV pozitivnosti i SIDE. Period od trenutka kada se see ostvari HIV infekcija do ispoljenih klinickih manifestacija naziva se preiodom inkubacije (meri se u godinama), a osoba je u tom periodu HIV poztivna i ni po cemu se ne prepoznaje da je nosilac virusa. SIDa je poslednji stadijum infekcije HIV-om sa razvijenom klinickom slikom i nastaje kada broj T limfocita je manji od 200 celija/ mm3.

Prvi slucajevi AIDS-a su opisani 1981 godine. Prema precenama SZO (Svetske zdravstvene organizacije) do kraja 2002 godine oko 40 miliona ljudi sirom sveta je bilo inficirano HOV-om ili je imalo AIDS, dok je od pocetka epidemije preko 21 milion umrlo od ove bolesti. Procenjuje se da se tokom 1 godine u svetu registruje preko 6 miliona novoinficiranih i novoobolelih slucajeva, a od toga preko 600 000 novoinficiranih/ novoobolelih su deca mladja od 15 godina. Oko 90% novih slucajeva se registruje zemljama u razvoju, prevashodno u centralnoj Africi i jugoistocnoj Aziji. Zanjih godina belezi se eksplozija bolesti u zemljama bivseg SSSR-a.

Postoje dva tipa HIV virusa, HIV-1 i HIV-2, i oba uzrokuju hronicnu infekciju sa progresivnim ostecenjem imunog sistema. Pocetkom osamdesetih godina, proslog veka indentifikovan je HIV1 kao uzrocnik AIDS-a u Americi, Evropi i centralnoj Africi. Smatra se da je kolevka epidemije bila centralna Afrika, odakle se epidemija prosirila na ostale kontinente, dok je HIV2 pronadjen i uglavnom se zadrzao u zapadnoj Africi.

Zvanicna verzija price o postanku HIV virusa glasi da je on najverovatnije nastao od srodnih virusa primata (majmuna), da bi se zahvaljujuci velikim mutagenim sposobnostima prilagodio coveku kao novom domacinu. Smatra se da je ova virusna infekcija bila prisutna u ljudskoj populaciji nekoliko decenija pre izibijanja epidemije, bar sto se tice HIV1, dok je HIV2 bio endemski prisutan u zapadnoj Africi nesto duze. HIV2 je genetski slicniji majmunskom virusu, manje je virulentan, i infekcija sporije progredira u AIDS.

Senzacionalistckih teorija ima nekoliko i veoma su omiljene, narucito ona po kojoj je HIV virus slucajno “pobegao” iz labaratorija i pna koja tvrde da su naucnici, hm, izvesne zemlje, namerno zarazili stanovnike africkog kontinenta posto su svoj zagaili do te mere da vise ne mogu da zive tmo, ali im se infekcija “malo” otela kontroli.

Kao sto sam vec pomenula HIV virus pokazuje afinitet prema T limfocitima. T limfociti, zajedno sa B limfocitima propadaju specificnom vidu imunoloske odbrane organizma (postoji i nespecifican vid imunoloske odbrane u koji spadaju leukociti i fagociti). Normalno, celije bele krvne loze, limfociti i leukociti, su u stanju da uniste mikrobe koji napdaju ljudski organizam. Ovakav odgovor bele krvne loze koordinisu poseban tip T limfocita, poznati kao CD4 limfociti. Ypravo prema ovom tipu limfocita afinitet ima HIV virus. Jednom kada HIV virus prodre u CD4 limfocit on ubacuje svoj genetski materijal u genetski materijal limfocita i zapocinje da se replikuje i stvara svoje mnogobrojne kopije.
Kada novostvorene kopije virusa napuste celiju domacinu, ona umire. Kopije virusa ulaze u krvotok i tragaju za novim celijama domacinima, CD4 limfocitima. Tokom jednog jedinog dana moze nastati 10 milijardi kopija virusa, dok ljudki organizam dnevno prozivde tek dve milijarde novih CD4 celija. S vremenom, broj CD4 celija pocinje da opada i dolazi gubitka sposobnosti imunoloske odbrane organizma. Organizam vise nije u stanju da se efikasno bori protiv bakterijskih, virusnih i ostalih infekcija.

HIV virus se nalazi u telesnim tecnostima organizma i moze se preneti zarazenom krvlju, semenom tecnoscu, vaginalnim sekretom i majcinim mlekom.

Osetljivost je opsta. Rasa, pol, kao i godine starosti nemaju uticaj na podloznost infekciji

Upitnik: Koliko znate o SIDI?

Na sledeca pitanja postoji jedan tacan odgovor:

1. Da li postoji test koji će vam pokazati da li ste zaraženi HIV-om?
Da
Ne

2. Osoba koja izgleda potpuno zdravo mže biti zaražena HIV-om?
Da
Ne

3. Da bi ste dobili AIDS/SIDU treba da budete homoskesualac ili narkoman?
Da
Ne

4. Seks bez zaštite, sa mnogo partnera povećava vašu šansu da se zarazite HIV-om?
Da
Ne

5. Da li je isto biti zaražen HIV-om i imati SIDU?
Da
Ne

Na sledeca pitanja ima više tačnih odgovora:

6. HIV se prenosi putem:

~krvi
~pljuvačke
~semene tečnosti/ sperme
~znoja
~vaginalnog sekreta
~kose
~majčinog mleka
~kože
~povraćane mase
~izmeta
~mokraće
~suza
~ujedom ineskta

7. Pri kojoj od sledećih aktivnosti postoji rizik da se zarazite HIV-om (pod pretpostavkom da u svakoj aktivnosti postoji veza sa osobom koja je zaražena HIV-om):

~poljubac/ljubljenje
~upotreba zajedničkog brijača
~transfuzija krvi
~zagrljaj/ grljenje
~osoba sa AIDS-om kija/ kašlje na vas
~korišćenje tuđe odeće
~zajednička upotraba igala
~nezaštićeni vaginalni/ analni seks
~izbacivanje sperme u usta
~lizanje polnog organa žene
~zajedničko korišćenje toaleta ili bazena za plivanje

8. Ako ste HIV pozitivni vi:

~imate AIDS/ SIDU
~imate pred sobom jos mnogo godina uspešnog života
~vi možete inficirati druge ljude

9. Ako ste HIV negativni vi:

~otporni ste na HIV infekciju
~nije potrebno dda menjate svoje ponašanje u seksu
~niste zaraženi, za sada, HIV-om

10. Da li su ljudi samim tim što pripadaju nekoj od navedenih grupa po velikim rizikom da se zaraze HIV-om:

~homoseksualci da / ne
~narkomani da / ne
~heteroseksualci da / ne
~prostitutke da / ne
~biseksulaci da / ne

Sajam knjiga 2007

Dakle... za mene je ovo bio veoma uspesan sajam... s obzirom da sam kupila 22 knjige. Konacno, sklonili su sve kioske sa pljeskavicama. Sa druge strane, mnoge stvari mi se nisu dopale. Recimo, to sto su ukinuli da je prvi dan besplatan. Grrr... i sto nisu stavili neku popularniju cenu karte... No... videcemo sta ce biti sledece godine.

Knjige koje sam kupila:

~Zagonetne price 1-3 Uros Petrovic
~Pesmarica kreativnog centra
(Avaj, ove knjige su odmah otputovale za Kanadu, ali moram da ih kupim i za sebe)

~Dva kuvara za mamu, jedan sa cokoladnim kolacima, drugi za vocnim tortama... mmmm... To ce reci, kuvari za nju, kolaci za mene

~Glinene noge, Teri Pracet
~Troja, Adel Geras
~Vukodav, znamenje puta, Marija Semjonovna
~Nasledje Bolenovih, Filipa Gregori
~Jevandjelje po Judi
~Srebrna stolica, K.S.Luis
~Hurinova deca, JRR Tolkin
~Polaznica, Trudi Kanavan
~Zmaj njegovog velicanstva, Naomi Novik
~Osmica, Ketrin Nevil
~Magicni krug, Ketrin Nevil
~Keltski mitovi
~Dvanesta planeta, Zaharije Sicin (ili tako nesto)
~Stepenice ka nebu, isti autor
~Nacionalni park Srbija 2 (dobila sam i posvetu!!! )
~Selected tales, E.A.Po

Da li ce Harry Potter & Deathly Hallows biti izdat u Srbiji???

Ako ste do sada navikli da se prevod nove Hari Poter knjige pojavi na Beogradskom sajmu knjiga, bojim se da cete ove godine biti veoma razocarani.

Jos i pre izlaska poslednje knjige iz serijala, medju mnogborjnim, ovdasnjim fanovima Harija Potera, pronela se informacija da je Alfa Narodna knjiga izgubila pravo prevoda zbog navodno bankrota. I dok su se fanovi jos uvek pitali : "Kako?", "Zasto?" nove informacije o tom necuvenom dogadjaju su im bivale svakodnevno servirane, pocevsi od nagadjanja ko ce biti novi izdavac ~mnogi su tipovali na izdavacku kucu Mono&Manana~ pa sve do uslova koji su trebali da budu postavljeni izdavacu. Naime, novi izdavac je, prema glasinama, trebao da objavi sve prethodne delove serijala i to u tvrdom povezu, bas kao i veoma popularna i, u inostranstvu, jeftina dzepna, brosirana izdanja, i to pre nego sto obajvi poslednju knjigu.

Ali to je bilo pre par meseci. Gvorkanja su s vremenom prestala. Ono sto se sada zna jeste:

~Sajam knjiga je poceo.
~Na njemu na standu Mamuta mzoete kupiti brosirano izdanje na engleskom za 900 dinara.

~Stand Narodne knjige se nalazi na istom mestu i jedan je od najvecih na sajmu.

~Izbacili su nove knjige.

~Ne deluju mi kao da su pred bankrotom.

~Hrvatski "Algoritam" ce 26.10. objaviti hrvatski prevod sedme knjige.

~O nasem prevodu niko nista ne prica.

~Ne zna se kada ce biti izdat.

~Ne zna se ko ce biti izdavac.

~Ne zna se ko ce biti prevodilac.

~A autor ovih redova se iskreno nada da sedmi eo nece prevoditi gospodja i mladi gospodin Roganovic o cijem prevodu nema lose miljenje samo ona, vec i mnogo kompetentnije osobe od nje.