Ispovesti jednog svaštočita, tom četvrti

Bilo jednom u jednoj galaksiji

Nakon što sam jednom kročila kroz kapiju legendi i otkrila fantastične puteve i svetove do kojih je ona vodila, bilo je pitanje vremena kada ću kročiti i kroz zvezdanu kapiju i poći zvezdanim stazama. Dve stvari su bile presudne za moje otkriće naučne fanastike. 

Prvo ujak/ ujaci su bili pasionirani čitači naučne fantastike i nigde do sada (kažem do sada, nikad se ne zna) nisam videla veću zbirku naučno fanastičnih knjiga nego u zrenjaninskom ogranku kućne biblioteke. Ponekad mi se čini da moja kućna biblioteka radi po principu L biblioteke, šireći se po svim znanim i neznanim dimenzijama i univerzumima; ma jednog dana ću naleteti i na orangutana u njoj (ne smem pred njim da spomenem "M" reč.), a svaka nova generacija dodaje nove knjige i ogranke. Tako sam od dede i bake nasledila klasike i dosta stručne, biološke literature. Ujak je bio pasionirani sakupljač naučne fantastike i Agata, a meni je u deo zapala epska fanastika i moji obožavani lagani istorijski romani.

Drugo, do svoje osamnaeste godine, kada sam počela da se zanimam ozbiljnije SF-om, već sam postala obožavalac Zvezdanih staza i Zvezdanih ratova. A eto, baš tog leta, dve godine nakon što sam se otisla put Srednje Zemlje, na televiziji su pustili "Dinu,  pustinjsku planetu", znate onu verziju u kojoj Sting igra Fejd Rutu? Moje oduševljenje filmom i muzikom su bili toliki da sam ja prosto morala da pročitam i knjigu po kojoj je film snimljen.

I zaista nisam se razočarala. Frenk Herbert i njegova saga o Dini i Atreidima postala je moja omiljena SF saga. Pročitala sam svih dvanaest knjiga, prvih šest odmah u Zrenjaninu tokom kratkog predaha tamo, a onda su knjige dospele u moj kofer pa u Beograd. Kasnije sam došla i do knjiga koje prethode serijalu, Kuće Atreida i Kuće Harkonena, ali eto, nikako da nađem vremena da ih dočitam. Sve u svemu, Herbert možda i ne bi bio prvi izbor kao preporuka SF čitaču-početniku, ali je obavezno štivo. Da, čak i poslednje dve knjige, Jeretici Dine i Kapitol Dina, koje mi i posle nekoliko čitanja još uvek nisu sasvim najjasnije, ali ne mari. Možda će biti jednog dana.

Druga po omiljenosti SF saga je sjajna Vorkosigan saga Luiz Mekmaster Bižol, kojoj su me sasvim slučajno privukle korice i naslov prve knjige "Krhotine časti" na Lagjuninom sajtu. Knjigu sam potom našla (kakve li slučajnosti) u svojoj biblioteci i normalno, oduševljena njome, odmah sam kupila i prvi i drugi deo. Potom je usledilo dugo istraživanje po internetu o autorki i sagi, pronalaženje preostalih knjiga na netu (ne, ne stidim se), slanje bezbrojnih pisama Lagjuni da nastave sa objavljivanjem, objavljivanje treće knjige i potpuno očekivani zastoj zbog nedovoljne zainteresovanosti. Kad će već Lagjuna da shvati da je moja zainteresovanost za neku knjigu sasvim dovoljan razlog za njeno objavljivanje?

I za kraj meni omiljeni član velike SF trojke, Artur Klark, čovek koji je predvideo nama blisku budućnost. Da li treba da spomenem da je moje prvo sećanje na klasičnu muziku ples svemirskih brodova uz zvuke "Na lepom plavom Dunavu" iz "Odiseje u svemiru 2001"? Moja majka je mislila da je to idealan način da me upozna sa klasičnom muzikom. Sve u svemu, pročitala sam dosta njegovih knjiga, ali iz nekog razloga, "Vremenska odiseja" napisana zajedno sa Stivenom Baksterom, priča o borbi Zemljana i Prvorođenih je trenutno meni najomiljenija.

I nekoliko P.S:-ova za kraj.

P.S. Ne znam zašto, ali nikako ne mogu da se setim svih detalja radnje Asimovljeve Zadužbine. Možda je vreme da je ponovo čitam.

P.P.S. Obećavam da ću do kraja leta pronaći i pročitati neko delo Roberta Henlejna i zaokružiti svoje poznanstvo sa velikom trojkom SF-a.

P.P.P.S. Kad malo bolje razmislim, moje prvo poznanstvo sa SF je počelo pre odgledanih Zvezdanih staza i ratova i Odiseja u svemiru, sa Žilom Vernom i kratkim SF-pričama u Politikinom Zabavniku. Ako neko negde ima priču "Tragička" nek mi je prosledi!!!