Hleba i igara uzvikivala su Stari Rimljani i dobijali i hleba i igara. Istu tu parolu uzvikujemo i mi sa vremena na vreme. Hleb uglavnom moramo da kupimo sami, od svoje plate ili penzije u prodavnici ili pekari (mada mi se često desi da hleba nema u pekari, a bogme ni u prodavnici, ni u nekim pristojnim časovima ujutro, a kamoli oko dva- tri kada se vracam sa staža), a kad su igre u pitanju, umesto borbi gladijatora, trka dvokolica ili mime, moramo da se zadovoljimo televizijom i programom koji ona ima da nam ponudi. Ah, televizija... cudesna, magicna kutija, nas prozor u svet. Što bi rekao Homer Simpson „Mistress, mother, secret lover!“.
Ponekad kad preko vikenda zbrišem kod ujaka, koji pak zbriše kod moje nevenčane ujne i kad sa zadovoljstvom prevrćem mnogobrojne kanale kablovske televizije, ne mogu da shvatim svoju drugaricu kada mi kaže da nema ničeg goreg nego kad na svim tim ponuđenim kanalima, stranim i domaćim ne može da nađe ništa po volji. Šta onda da kažu oni koji su, poput mene, osuđeni na život bez kablovske. Šta oni da rade kad svake večeri na onih nekoliko kanala koje hvataju se smenjuju već sto puta reprizirani filmovi i serije, milioniti put odgledane partizanske epopeje (mada moram da priznam da sam uživala gledajući Užičku republiku jedno popodne na Avali.), Grand parade, show-ove, Kursadžije i slične nebuloze? Da demonstrativno isključe televizor i uzmu neku (bilo koju) knjigu u ruke i pročitaju je? Još jedno priznanje, ne znam kada sam zadnji put gledala televizor duže od pola sata, a da pri tom nisam čitala i knjigu. Eh, ali u Srbiji, takvoj kakvoj je, ljudi znaju sve o najnovijoj ljubavnoj aferi neke narodne pevačice ili koliko puta je Suzana Mančić doživela orgazam u najnovijem porniću sopstvene produkcije (kojeg je, ups! neki „nevaljalac“ ukrao iz sigurnosti njenog toplog doma (izem ti i sigurnost takve kuće iz koje u pravilnim razmacima nestaju home made filmovi), ali ako biste bi ih pitali kako se zove glavna junakinja Tolstojeve „Ane Karenjine“ morali bi da stave prst na čelo i dobro da porazmisle.
Нема коментара:
Постави коментар