Imaćemo fantastičnu čajanku, a tebe nećemo zvati.
Ovom rečenicom iz naslova počastim svakoga ko se usudi da mi kaže da sam prestara da čitam dečije knjige. U mom svaštočitalačkom svetu ta reč "prestara" ne postoji. Izbačena je iz upotrebe zvaničnim dekretom koji su potpisali lično Petar Pan. Bilbo Bagins i svih petoro prijatelja.
Obožavam da čitam dečije knjige. Razlog je jednostavan. Kad sam ja bila malo, bilo ih je tako malo (ako izuzmemo priče partizanke kojih je, pak, bilo isuviše), a i biblioteka godinama nije dobijala nove knjige i nova izdanja tokom veselih devedesetih, pa sam ja taj period iskoristila da pročitam neke mnogo ozbiljnije knjige. I sada mogu do mile volje da čitam dečije.
Jedan od prvih serijala dečijih knjiga koji sam pročitala i koji i dan danas čitam i obožvam, bile su fenomenalne avanture pet prijatelja Inid Blajton. Prvih pet knjiga sam dobila od ujne i ujaka za deveti rođendan i pročitala ih u dahu. Moje oduševljenje njima je bilo toliko da sam prvom prilikom u Zrenjaninu, prilikom posete ujakovom prijatelju akviziter, uz dozvolu da izaberem neku knjigu izabrala preostalih deset koje su bile objavljene. Majka mi je pala u nesvest i pokušala da smanji količinu, čak je natukla da je deset knjiga preteško da bi se vukle za Beograd, ali ujak (i ja) smo pobedili. Kasnije su mi tri knjige, na žalost, nestale, a preostalih dvanaest čuvam kao jedno od najvećih blaga svog detinjstva i često ih čitam. Hm, čak ih često i sanjam.
Drugi serijal koji je ostavio pečat na moje detinjstvo jesu prve tri (izdate) knjige o Hajduku u Beogradu Gradimira Stojkovića. Znam, znam, kaasnije je objavio još nekoliko, ali te prve tri su obeležile sve one godine kada sam vredno ispisivala strane "Čitalačke značke".
Poslednja dva serijala u ovom najbrajanju sam pročitala kao već "velika", ali eto, niko se nije setio da objavi ranije "Narniju", a "Hari Poter" je objavljen kada sam već, po nekima, prerasla dečije knjige. "Narniju" sam najpre odgledala, ali ne, ne, ne mislim na skoro snimljene filmove, već na englesku seriju iz osamdesetih godina "Lav, veštica, orman" u kojoj sam veoma uživala i posle godinama patila što niko nije objavio knjige.
"Hari Poter" je knjiga za koju sam ozbiljno mislila da je nikada, ali nikada neću pročitati. Bila sam veoma skeptična kada je objavljena prva knjiga, imala sam utisak da se radi o plagijatu. E, onda je moj brat od ujaka insistirao da mu se ispriča šta će biti dalje posle drugog filma, i ne znam zašto i kako, natrapala sam na treću knjigu u biblioteci... i pojela svoje predrasude sa šećerom i šlagom (što je bio prvi, ali ne i poslednji put). "Zatvorenik iz Askabana" je bila koja me je zauvek kupila i uvukla u čarobni svet Hogvortsa.
Нема коментара:
Постави коментар