Iliti priča o devojčici koja je volela vozove. Toliko, da je svakog dana uuobičajena šetnja sa bakom bila do železničke stanice u Leskovcu, gde bih očarana gledala kako vozovi dolaze i odlaze. Igračka koju sam tražila i dobila kad je mama primila prvu platu bila je drveni voz. Još ga negde imam. I mislim da je bilo mnogo bolje da je meni kasnije kupovala one voziće na baterije nego bratu od strica, kod mene bi još uvek bili živi.
Volim da putujem vozom, polako, natenane, bez žurbe, u pratnji dobre knjige i pečenog pileta. Dok je ranije bio šinobus do Zrenjanina nije bilo većeg užitka nego njime putovati. A naravno, kako bih mogla to da zaboravim, tu je i nezaboravno putovanje zime '93 do Zr, kada smo najpre iz Beograda išli Beovozom do Pančeva gde nas je čekao original voz iz filmova o Divljem Zapadu, bez kupea, sa drvenim sedištima i svime.
Jednog dana, obećavam sebi, putovaću Orjent ekspresom i transsibirskom prugom.
Jao i ja obožavam vozove i železničke stanice, tako me opuštaju :) I igrala sam igricu Syberia, koja se sve vreme vrti oko divne, opuštajuće vožnje vozom, totalno opuštajuće :)
ОдговориИзбриши