Kafa
Dok pišem ove redove, ispijam i poslednje gurljaje svoje jutarnje kafe.
Prvi put sam probla kafu sa tri godine, kod moje pra-tetke, srednje sestre moje prababe. Pored toga što mi je dozvolila da probam kafu, najpre iz njene šolje, a potom sam dobijala i svoju šoljicu, veoma razređene, zaslađene i mlekom dopunjene kafe, baka Gaga, kako sam je zvala, jedina mi je dopuštala da izvučem sve šerpe i lonce iz njenog kuhinjskog ormarića i igram se sa njima.
"Da me pamti dete po nečemu." rekla je mojoj šokiranoj majci, kada me je videla okruženu plavim šerpama na bele tufne i sa sopstvenom šoljicom.
Kasnije je usledio jedan dug period tokom koga nisam pila kafu, pa čak ni belu, a onda sam sa deset godina probala prvo ajs-kafe, a potom sam i sama naučila da kuvam majci i baki crnu, tursku. Sa trinaest sam odlučila da skuvam i sebi i pridružim im se.
Kasnije sam se naravno upoznala i sa espresom, kratkim i dugim, makijatom, kapućinom, bečkom, irskom, čokoladnom, 3 u 1 i ostalim varijantama i podvarijantama. Ali od svega najviše volim kad mi ujutro zamiriše turska kafa, pa još ako se nađe i ratluk od vanile, kud ćeš lepše.
Ja popijem jednu dnevno i to kad idem na posao, da mi pomogne da ostanem budna. Inače ne volim kafu, ali ratluk je druga priča :-)
ОдговориИзбришиPa, ni ja ne pijem vise od jedne turske dnevno, na poslu. Ponekad popijem 3 u 1 popodne, ali sve redje. :)
ОдговориИзбриши