Već sam napisala na ovom blogu da je jedna od najčešće korišćenih rečenica u mojoj kući:
"SVAKI LUDAK IMA SVOJE VESELJE!"
Možete je čuti kad pola sata pomeram zavese "...dva centimetra levo, tri desno, desno, desno, ne tvoje, moje desno, ono drugo desno, znaš li ti koja ti je desna ruka, uopšte?" budući da moja majka voli da joj zavese budu apsolutno savršeno nabrane.
Takođe se može čuti kad ja u jedanaest sati noću krenem da tražim šnalu koju sam poslednji put videla pre godinu dana (jer sam tada skratila kosu). Kreće frenatična potraga za uvek istom po kutijicama, fiokama, između žaba, na policama, u kupatilu, kuhinji, po tasnama, kovčežićima. Pri tom naravno histerično rasterujem polubunovne ukućne, koji uprkos ludačkom sjaju u krvavim očima i želji da me pridave, imaju iskrenu nameru da mi pomognu. Ponekad to nije šnala. Može da bude lak za nokte (trebalo mi je šest meseci i dva pomeranja polica sa knjigama da pronađem ljubičasti) ili pak obeleživač za knjige (kojih, onako usput, imam oko 500, jer ih godinama lovim i donosim u gomilama sa sajma).
Ali najekstremniji slučaj u porodici je Anka baštovanka ili moj brat od strica. Njegova pasija - polivanje dvorišta i pranje kola. I to posebno ako se sprema ili pljušti kiša. Problema nema, on će lepo otvoriti kišobran i prepustiti se uživanju. Normalno, uživaju i slučajni prolaznici i komšiluk. Kada pada kiša, verujte mi, u našoj ulici opadne rejting gledanja Pinku. Svi se lepo nalakte na prozore i uživaju u komendiji.
Jedne Nove Godine, posebno hladne i jedne od retkih snežnih, odlučio da opere mermerom obloženo stepenište koji vodi od ulaznih vrata do pretsoblja. Srećom (po mamu i mene) da su vrata bila zaključana, pa je stric prvi poleteo niz tek oprano i zaleđeno stepenište. Mileli smo posle, sa sve činijama i tortom, uz stepenice bar pola sata, dok se on smejao, poručujući mami i stricu da ako im zafali leda za viski slobodno uzmu onaj sa stepeništa. Naravno, morao je fenom da suši stepenište sve dok nije bilo moguće da se njime normalno siđe.
Нема коментара:
Постави коментар