Pigmalion na srpski način

...iliti tugovanka jednog Kalimera...

"Jao, super! Nije knjiga!" reče moja lična Galateja, moja rođačka Elisa Dulitl, pre jedno mesec i po dana na sopstvenoj rođendanskoj žurci (na kojoj se provedoh ko bos po trnju i mimo toga, a sve zahvaljujući činjenici da sam zaista završila medicinski fakultet). Te večeri čvrsto reših dve stvari:

1. Nema pigmalionisanja više!
2. Kad me neko pita na žurci čime se bavim, ima da odgovorim da se bavim logistikom (i bavim se, na neki nacin)

Elem, pigmalionisanjem u slobodno vreme sam počela da se bavim kada mi je majka prepustila svoje komsijske i rođačke "đake" kojima je povremeno pomagala oko engleskog jezika. Bila sam mlada, luda, blesava i prihvatila se obaveza. Iz te poluprofesorske priče sam takođe izvukla još jednu pouku, a to je: uvek naplati taj čas, jer je to tvoje vreme, tvoje znanje koje trošiš, ma koliko ti neko bio rođak ili dobar komšija. Sutra će taj dobar  i te kako da ti naplati za to što će napraviti Voltin luk, a rođak će veselo da ti mahne iz kola i da se proveze pored tebe, zavejane na stanici, čak i kad idete u istom pravcu.

Ja

Pigmalionisanje je počelo potpuno naivno, dok sam rođaku pisala sastav za pismeni iz srpskog ili mu pomagala oko pasiva za kontrolni iz engleskog.

"E, mogao bi da pročitaš ovu knjigu!"
"Ovo je super pesma, poslušaj je."
"Idem u bioskop/pozorište, 'oćeš sa mnom?"

Ponekad bi pročitao neku knjigu, poslušao neku pesmu, pošao sa mnom u pozorište ili bioskop. I pričao mi o svojim planovima, prilično visoko postavljenim ciljevima, problemima, a ja sam bila puna razumevanja i podrške.

Šta će iz toga da se izrodi trebala sam da shvatim one večeri kada sam otkazala zakazano ispijanje kafe sa drugaricama da bih mu pomogla oko engleskog za pismeni. Nakon polusatnog moljakanja, promenila sam svoje planove i rekla da dođe. Sati su prolazili, a njega nema. Ne javlja se na mobilni, ne odgovara na poruke. Kad sam ga u neko zlo doba dobila, već prilično iznervirana, reče mi:

"Išao sam na snimanje Granda."

Još tada sam trebala da presečem. Al' jok. Ja svaku lekciju moram da naučim na teži način.

I sad mi je jedino preostalo da kalimerišem na sopstvenom blogu. Nepravda pa to ti je i tome slično, iako znam da sam sama, hmmmmm, kriva.

P.S. Savet za kraj, nemojte da se igrate Pigmaliona. Možda i deluje zabavno i lako kad čitate priču ili gledate "My fair lady", ali to su ipak legenda i film. Život nije ni jedno ni drugo. Pogotovo život u Srbiji.