Da se
razumemo, osteoporoza jeste bolest, šta god tvrdila nekadašnja gradska
sekretar(-ka, -ica, šta god-kako god) gđa S. Vukajlović.
Osteoporoza
jeste metabolička bolest kostiju, koja dovodi do smanjenja koštane gustine i
povećanja rizika za nastanak preloma. Može biti primarna (osteoporoza u
menopauzi, senilna nakon 75-te godine života, osteoporoza u muškaraca,
juvenilna osteoporoza) ili sekundarna (kad nastaje zbog endokrinoloških,
hematoloških, bubrežnih oboljenja, korišćenja određenih lekova, zloupotrebe
stereoida). Često je nasledna, i ako ste imali baku ili deku koji su se u
starosti povili ili, što ja kažem, smanjili, verovatno ne bi bilo loše da nekad
u životu uradite osteodenzitometriju i proverite svoje stanje kostiju, ulažući
tako u kvalitet svog života.
Čemu
dakle ovaj uvod? Pa, ja ne bih bila ja a da neke stvari ne iskomentarišem. Al'
ne, biseri g-đe Vukajlović ovaj put neće biti na mom šarenom tapetu. Ovaj put
će se na njemu naći „šećerne vodice“ kojima se zamajavaju široke narodne mase.
Tokom
ove četiri godine na endokrinologiji (iskustvo bezmerno, dragoceno i
nezamenjivo) naučila sam dosta i o osteoporozi i o njenom lečenju, ali ono što
me fascinira (i što će me vazda fascinirati) jeste maštovitost proizvođača svih
sorti „šećernih vodica“, da ne kažem „bisernih vodica“ koja je zapravo najnoviji
način za lečenje osteoporoze. Pored biserne vodice, u ponudi su sedefne i
biserne kapsule kao i biserni prah. Način na koji te kapsule, prah i voda leče
osteoporozu meni nije baš sasvim najjasniji, ok, kalcijum se svakako dodaje kao
suplement uz terapiju, ali upropaštavati bisere zbog njega... aman... a što ne krečnjačke stene, lakše se nalaze, a i ima ih više.
Sve u
svemu, drage moje dame i gospodo, moja je nedoumica sledeća:
-da li
je Kleopatra imala osteoporozu, obzirom da je ona patentirala(bar u stripovima
o Asteriksu i Obeliksu) ispijanje bisera rastopljenih u sirćetu;
-da li
su koristili morske, slatkovodne ili pak ohridske bisere;
-kako
su uspeli da rastope bisere u vodi, obzirom da iz eksperimenta sa svojom
bisernom ogrlicom znam da se u vodi ne mogu biseri rastvoriti a ni sedef;
-ako
su uspeli da ih rastope u vodi, da li je reč o slanoj, morskoj vodi ili
slatkovodnoj ili pak vrsta vode zavisi od sorte bisera: morski, slatkovodni,
ohridski (tu bi trebala jezerska voda i to sa Ohrida, ne verujem da bi se
ohridski biser dao u bilo čemu drugom rastvoriti);
-da li
se ipak radi o sirćetnoj otopini – ovaj eksperiment već ne bih smela da
sprovodim, jer bi me majka ubila kad bi me videla, mada postoji posredni dokaz
o dejstvu soli i kisele sredine na bisere koji menjaju boju zbog znoja (svi se
mi znojimo, uprkos dezodoransima) a i zbog parfema
P.S.
Teško je proceniti da li je Kleopatra imala osteoporozu, budući da je drevna
kraljica Egipta umrla od zmijskog ujeda prilično mlada, mada, ko zna možda su
proizvođači „biserne vode“ imali dovoljno vremena i novca da pronađu njenu mumiju
i učine osteodenzitometriju. Samo se nadam da nisu radili merenje koštane
gustine na peti.
Нема коментара:
Постави коментар