Kako pobediti na Eurosongu?

Preporuka gospodi Britancima!!!

Prvo sto hocu da napomenem da sam odusevljena Marijinom pobedom na Eurosongu i da je pesma fantasticna i za dve klase bolja od ostalih. Bar meni.

A cela ova prica jeste reakcija na clanke objavljene u Britanskom tabloidu Sun-u, kao i nekim komsijskim medijima.

Dakle, moja poruka gospodi Britancima je u stvari recept za narednu godinu: Gospodo draga, ukoliko zelite da pobedite na Eurosongu, a smatrate da pobednicke pesme su palgijati, molim, sledece godine maznite i vi neku albnasku, jermensku, azerbejdzansku pesmu i mozda, ali samo mozda cete i vi konacno pobediti. Dotle, letite na krilima vase pesmicice, koja mi je vise zvucala na propagandnu himnu British Airways-a (Fly the flag) nego na pop-pesmu.

A, da. Da bi ta pobeda bila zaista savrsena i kompletna, iscepkajte vasu drzavu na vise sitnih, pa cete i vi onda dobiti po 12 poena od svojih dragih suseda.

Lazni moral

Citam juce u novinama da su ljudi pisali peticije protiv nove reklame za Chipsy. One sa tipom i devojkom na simsu i intrigantnom kesicom cipsa. Meni se reklama dopala, simpaticna mi je i zabavna. Ali kao i uvek postoje osobe koje misle drugacije. Oni koji misle da je reklama, pa u najmanju ruku nepristojna i skaradna. Pornografska. Nju gledaju sirota naivna decica.

A ja se nesto pitam... jesu li ti ljudi u skorije vreme pogledali mobilne telefone svoje naivne sirote decice i sve one video klipove koji oni preuzimaju jedni od drugih. Ili jos gore koje snimaju u skoskim dvoristima, ucionicama, kaficima, kolima i gde sve ne. Spram nekih od tih video klipova, reklama za Chipsy je malo dete. Smesna. I posle se svi oni naravno iscudjavaju kada ti video klipovi dospeju u novine i internet. I kada se ispostavi da je to neko koga poznaju. Ko zivi tu u kuci do njihove. Ili u njihovoj.

Bas svasta.

Halo?!?

Secam se kada su se pojavili prvi mobilni. Bili su ekstremno skupi, ekstremno veliki i cinilo mi se tada potpuno nedostupni obicnim smrtnicima. Oni koji su ih posedovali koristili su svaku priliku da se pohvale pred onim manje srecnim kako su ponosni vlasnici jednog od tih cuda. Secam se svog komsije, mladjeg od mene par godina ciji je tata sebi kupio mobilni. Klinac je satima stajao na terasi pricajuci ili praveci se da prica sa nekim, trudeci se da mobilni u svakom trenutku bude apsolutno vidljiv. Naravno, onu "ciglu" ne bi samo slepac video.

No kako je vreme prolazio, tako su i mobilni postali dostupni i ostalima. Kada sam dobila prvi, mislila sam da nikad necu nauciti kako da ga koristim. Secam se da je proslo neko vreme pre nego sto sam skapirala kako se salju poruke. :D Sada je naravno druga prica. ;D

Ono o cemu sam htela zapravo da pricam jeste jedna gospodja mama koju poznajem. Ona i tehnologija se nikako ne slazu. Jedva su je brat i kcerka naterali da nauci da radi na kompjuteru (to sto je u medjuvremenu nekoliko puta slogirala kcerkin komp necu da pominjem). Sada joj je kompjuter nerazdvojni deo zivota. Ali mobilni??? Ne, ne, ne, ona i mobilni nikako da se sloze. Zna da sa njega pozove samo svoju kcerku ili da izvuce svoj raskupusani telefonski imenik iz torbe i okrene broj. Kuka kako ne vidi dobro brojke na ekranu. Ekran joj je suvise mali. Poruke ne ume da cita. Kada je neko zove na mobilni ne javlja se. Ne cuje ga. Ili ne zeli da ga cuje. Mozda je i bolje tako, kad malo bolje razmislim.

Ali njeni biseri kada je mobilni u pitanju su nepravizidjeni. Evo nekih.

Gospodja mama prica na obicnom telefonu. Na kcerkin mobilni stize poruka, i cuje se kratko cin-cin. A gospodja mama, potpuno izgubljeno, prodere se: Halo?!?

Drugi put gleda ona televizor. Kcerka u drugoj sobi uci. Na televizoru ide reklama za 3G telefone. cuje se glas glumca:
-Sine, gde se ovde pali televizor? Hoce baka da gleda televiziju!
Tek cuje se njen glas. Pita kcerku:
-Z. A je l' moze mobilnim da se ukljuci televizor.
Kcerka podize pogled za knjige. Zuri u zid i pokusava da se ne nasmeje.
-Moze mama.
-Aaaa... ma ti mene zezas.

Ko zna? Kako tehnologija napreduje mozda cemo za neku godinu stvarno paliti televizor mobilnim. Znajuci gospodja mamu i njenu kcerku koje uvek gube doticnu napravu po kuci (samo je jos u frizideru nisu pronasle, ali ima vremena, zavrsice on i tamo), njima bi to bas odgovaralo. Ako nista drugo kada bi izgubile mobilni-daljinski, jednostavno bi mogle da ga nazovu sa drugog telefona i da ga nadju. Ovako planiraju da ugrade zvonce na daljinski. Za svaki slucaj.

Doktori i face!!!

Nije me bilo dugo... nije ni cudo, od decembra do sada dala sam jos dva ispita, tako da mi je ostalo jos sedam. K'o sto rece moja drugarica, najlepse je kada ti ostane manje od deset, pa mozes da ih odbrojavas... 10...9...8...7... :D

Iz pete godine ostala mi je samo interna... A kada nju polozim, bicu pravi doktor... bar je tako tvrdio moj asistent iz anatomije na prvoj vezbi iz tog predmeta u prvoj godini. Jos uvek se secam njegovog komentara:

Kada das ispit iz hemije, onda si student.
Kada das ispit iz anatomije onda si student medicine
(Fali mi za fiziologiju i patologiju)
Kada das ispit iz farmakologije, onda si u stanju da zapamtis ceo imenik grada Beograda, sva imena i telefone.
Kada das ispit iz interne, onda si doktor
Kada das ispit iz hirurgije, onda si ili faca ili lud!!!

Eto, nisam daleko od toga da postanem faca. Luda vec jesam. :D

Crvene masnice

Proslo je nekoliko dana od 1.12. A vi svi znate, bar se tako nadam, sta se obelezava tog dana. Da, da, svetski dan borbe protiv AIDS-a.

Moram priznati da su voditeljke i voditelji nekih televizija izgledali tog dana bas ljupko sa crvenim masnicama prikacenim o revera dok su vodili male debate i razgovore sa svojim gostima o mozda najvecoj poshasti 21. veka. I sve je to delovalo lepo i krasno, ali samo tog dana. Cim je odzvonila ponoc, crvene masnice su skinute i zaboravljene, bas kao i AIDS i borba protiv njega. Od tada ni jedna jedina emisija nije posvecena ovoj bolesti. O nekoj edkutivnoj emisiji (kakva je postojala u moje vreme u okviru skolskog programa) u kojoj bi mladima bilo predocen znacaj i opasnost koja im preti od ove (a i drugih polnih bolesti i nezeljene trudnoce) ni spomena.

I tako... vratili smo se ponovo u onaj dobri stari osecaj lazne sigurnosti koji najcesce prati recenica: Ma to se uvek nekom drugom desi. Kondomi podeljeni tog dana zavrsili su kao vodeni baloni (o onoj drugoj opciji punjenja istih, necu i ne zelim da pricam jer to je samo dokaz nase nekulture), a flajeri sa upozorenjima kao ljupki sareni avioncici. Odrasli ce i dalje da misle kako AIDS mogu da zakace samo homoseksualci i narkomani, a klinci da se prenosi rukovanjem, poljubcem ili insektima (uglavnom optuzuju komarce). A mi cemo (buduci medicinski radnici) i dalje da diskutujemo iskljucivo sa svojim profesorima (jer niko drugi nece i ne zeli da nas slusa) kako prevencija od ove bolesti mora poceti jos u porodici i kako se sida ne dobija vec uzima.

Sindrom Litmanovog stetoskopa

 Ovaj sindrom zapravo nisam ja prva opazila, vec moja najbolja drugarica, inace velika obozavateljka Dzordza Klunija u zelenom hirurshkom odelu. Pasioniorano prateci E.R., chikago houp i slicne sapunice o "belim manitilima" (kao i njihove reprize, i reprize repriza), ustanovila je da se doktori u njima generalno dele na dve velike grupe:

1. Doktori sa Litman stetoskopima

2. Doktori bez Litman stetoskopa.

Skrenula mi je paznju na to, pa sam se i ja pridruzila istrazivanju ovog krajnje neobicnog fenomena. Posle poduzeg i detaljnog istrazivanja ustanovile smo da doktori koji imaju Litmanov stetoskop nose isti tako da se cuveno L, znak firme i znak prestiza, jasno isitce na membrani i vidi se u svakom kadru. Takodje smo donele zakljucak da ovi doktori deluju samopuzdanije i arogantnije dok krupnim koracima odmeravaju hodnike TV bolnica. Za razliku od njih, doktori bez Litman stetoskopa, svoje nose tako da se ne vidi ni membrana, ni logo na njoj. Deluju manje samopuzdano, gotovo zastraseno.

Slicno ponasanje doktora primeceno je, posle poduzeg posmatranja, i kod ovdasnjih doktora, kao i kod studenata medicine starijih godina. Cim profesor na ispitu iz interne vidi da student ima Litmanov stetoskop, zna da se pred njim nalazi ozbiljan mlad cove ili zena i to ponekad moze da znaci i pola ocene vise. (ove tvrdnje tek trebaju da se ispitaju)

Potpisnik ovih redova je inace veoma ponosna vlasnica Litmanovog stetoskopa, kardioloskog reda. Tek da se zna.

Zasto doktorka nikad ne sme da se zove Olja

Ovo je toliko stara fora, da vec zaudara i trebalo bi je sahraniti. Zato na ovom mestu ja nikad necu pisati o njoj, vec nekim sasvim drugim stvarima, od kojih ce neke mozda imati veze sa mojim studijama medicine, koje privodim kraju, a potom videcemo...