Gozba za knjiškog moljca - Svaka knjiga ima svog čitaoca

...ili šta sve možete sa knjigom koju ste kupili ili dobili, a niste oduševljeni njome.

Znam, ovo je više tema za posle sajma, kad su knjige kupljene, pročitane, a utisci o njima stvoreni, ali nekako sam sada inspirisana da pišem o tome, pa stoga evo par malih saveta.

Kupili ste, ili što je kod mene češći slučaj, dobili ste na poklon knjigu kojom niste oduševljeni. I pojma nemate šta sa njom da radite, jednostavno vam zauzima mesto na polici koje bi valjalo popuniti nekom boljom, zanimljivijom knjigom. 

... pa pomozite mu da nađe!

Savet br.1. Dajte knjizi još jednu šansu - sačekajte neko vreme, par meseci, par godina i pokušajte da je ponovo pročitate. Ja sam recimo šest puta za redom davala šansu "Gospodaru Prstenova" pre nego što sam se trajno nastanila u Srednjoj Zemlji. Jednostavno, od  desetog do šesnaestog rođendana nikako mi se nije dalo da prevaziđem uvodni deo o travi za lulu. 1996. sam jednostavno preskočila prvih 15 strana i započela da čitam knjigu od prvog pravog poglavlja. I zauvek ostala zarobljena tamo, da čekam poslednji vilin-brod da me odveze u Valinor.

Ali, šta ako već posle prvog ili druga šansa čitanja znate da knjiga nije za vas?

Savet br.2. Zaturite tu knjigu negde na polici i zaboravite da postoji. Setite je se samo onda kada, kao ja, želite da pljunete po Kuelju. Mislim, ujak mi je kupio "Zahira" za rođendan jer mu je prodavačica u knjižari rekla da je to najprodavanija knjiga. Inače, to je isti ujak koji mi je kupio "Gospodara" i koji će mi godinu dana kasnije kupiti ukoričenog "Iznoguda" u pokušaju da se iskupi.

Kako vreme prolazi, shvatam da mi taj "Zahir" stvarno bode oči, pa makar to bilo jednom godišnje, kad se setim da oduvam prašinu sa njega. Šta sa njim?

Savet br.3. Možda bih mogla da ga ostavim na klupi u parku? Ovaj scenario kuma i ja planiramo godinama da primenimo na njenoj "Dvorskoj ludi" Petersona, koga je kupila na našem prvom samostalnom sajmu knjiga. Otišle smo same, sa sopstvenim ušteđenim novcima, ja sam završila sa Pračetima, ona sa gore pomenutom knjigom. Da se razumemo, sve tri knjige su kupljene nakon podužeg razmišljanja i međusobnog dogovaranja. Pračeti su postali naša kultna knjiga, "Dvorska luda", uprkos prilično dobrom sižeu postao je primer kako se relativno dobra ideja može upropastiti.

Savet br.4. Ili pak pokloniti neželjenu knjigu nekom drugom? Naravno, ovo je teško izvodljivo ako knjiga ima posvetu, ali o tom slučaju u narednom savetu. Elem, knjigu uvek možete pokloniti nekome kome će se možda svideti. Ili neće. Uvek krenite od toga da možda neće i nemojte pisati posvetu. A možete reći toj drugoj osobi da slobodno prosledi knjigu dalje ako mu se ne dopadne.

Mislim da ću ovo morati jednom da probam, ako ništa drugo, a ono da vidim da li će mi se knjiga u nekom momentu vratiti. 

Savet br.5. Odnesite knjigu u biblioteku. Porazgovarajte sa bibliotekarom u svojoj biblioteci, uvek su raspoloženi da dobiju na poklon knjige, pogotovo ako su lektira ili friške. Ili pak pozovite ljude iz mobilne biblioteke, oni su svakako raspoloženi da uzmu knjigu.

Ili

Savet br.6. Odnesite ih u Otvorenu biblioteku u Knez Mihailovoj (Mihajlovoj, baš me briga, celog života mi je bila Knez Mihajlova) i ostavite je na polici.

I za kraj:

Savet / Predlog br. 7.  Bilo bi lepo da se ponekad organizuju susreti ljubitelja knjige, recimo za lepog vremena na Kalemegdanu, na kojima bi ljudi mogli uživati u dobroj priči i razmeniti knjige.