Gozba za knjiškog moljca - Marica bez Ivice i mrvice od luka

Ostalo je još tako malo vremena do sajma, i ovih dana usijale su se moje posete sajtovima. Još uvek nisu objavili sajamske popuste, grrrr, bezobraznici... valjda će to učiniti u ponedeljak, pa ću onda moći malo da razglabam i na tu temu.

Danas, o nečemu drugom. O onome što nas uglavnom sve mori nakon višesatnog špartanja po sajmu i razgledanja knjiga.

Glad i žeđ!

Verovatno još neko pamti ona vremena kada je sajam knjiga izgledao kao nastavak Roštiljijade (volim je ja, ali isključivo u Leskovcu, sve ostalo je bledi plagijat). Više je bilo štandova sa pljeskavicama jedno vreme nego štandova sa knjigama. Zaista! Svi su jeli te pljeskavice, ali ono što ja nikako nisam mogla da svarim, bilo je unošenje pljeskavica u hale, međ knjige. I dan danas pamtim jednu doterunu gospoju, sa sve ešarpom i šeširom, koja je "žvakala" pljeskavicu sa kilo crnog luka, šetkajući i prevrćući prstima (masnim, naravno) knjige, ostavljajući za sobom trag od luka, kao neka nadrealna verzija Marice (nisam primetila mušku pratnju, s toga, nema Ivice). Normalno, izostale su i ptičice koje bi pozobale onaj trag, te sam sto posto sigurna da je po njemu umela da se vrati do neke izuzetno interesantne knjige koju je pogledala.

Elem, ako želite da vas ljudi ne gledaju čudno i okreću glavom, ili užinajte lepo pre nego što krenete u lov, ili bar svoju užinu pojedite izvan sajamske hale. Možda bi najbolje bilo da nešto ponesete od kuće, ja uglavnom nosim voćke na sajam, osveže me i daju mi energiju da nastavim sa lovom, obzirom da je ostao samo jedan restoran sa pljeskavicama. I kupite vodu ili sok pre nego što stignete na sajam, jer se cene istih kreću u rangu sasvim solidne knjige. Naravno, posle užine i voća, ruke lepo obrišite vlažnom maramicom i slobodno se vratite međ knjige.

P.S. Jedina stvar koju ja volim da kupim i smažem na sajmu, posle uspešnog lova su ili šećerna pena ili ušećerena jabuka.