Nema sveta ni planete

Poglavlje prvo

I beše predškolaska predstava u Kruševcu. I pozvaše Boru Čorbu. I Bora Čorba pevaše „Amsterdam“ dečici od šest i sedam godina. I htedoše organizatori da mu otmu mikrofon, ali ne smedoše, jer, pućiće bruka. I puče bruka, svi se zgražavaše nad time što im je B.Č. pevao o travi i kurvama.

Poglavlje drugo

I beše ružičasta televizija. I beše na ružičastoj televiziji grandiozno takmičenje što produkovaše kojekakva nebeska tela što bi sjajem svojim trebalo da objasjavaju mračne noći naše. I pored nebeskih tela, ružičasti grandiozni organizovaše takmičenje za „nebeska telašca“. I pevaše dečica od tri i četiri leta o travi i kurvama i gaćicama, brushalterima, sexy lutkama i sexy biznismenima, a svi vikaše: „Jao kako je to slatko!“ i predviđaše dečici grandioznu budućnost.

Digresija

Jedno od najlepših sećanja koje me vezuje sa poslednju, predškolsku, godinu u obdaništu vezano je za pripremu naše predškolske predstave. Od Nove godine pa sve negde do juna, kada smo se oprostili od naših vaspitača, spremali su nas za priredbu. A onda su jednog lepog letnjeg dana okupili nas, buduće đake prvake u „Šumicama“. Svako obdanište imalo je po jednu plesnu tačku. Sećam se, mi, iz „Pinokija“ smo igrali uz pesmu „Deca su ukras sveta.“ I svi smo zajedno pevali: „Doviđenja dragi vaspitači, lepo nam je u vrtiću bilo.“ Roditelji i vaspitači su nam tapšali. Bilo je predivno.

Razmišljanje:

Nije mi jasno zašto su pozvali Boru Čorbu na predškolsku predstavu? Bora Đorđević nije dečiji pesnik, nikad to nije ni bio. Pretpostavljam da su organizatori znali vrlo dobro ko je on i kakve su njegove pesme (od kojih su neke već postale antologijske). I čemu onda zgražavanje i pomišljanje da mu se otme mikrofon? Zašto nisu pozvali Ljubivoja Ršumovića ili nekog drugog dečijeg pesnika i pisca, organizovali dečiji, školski hor da izvede neke dečije pesme, prikladnije za svečanu priliku?

Sa druge strane, ako već treba birati, ja sam pre i za „Amsterdam“ i za „Pogledaj dom svoj anđele“ nego za „Gaćice“, „Brushalter“ i ostale delove garderobe. A znam vrlo dobro da ove poslednje navedene pesme vaspitačice puštaju deci u pojedinim vrtićima, pa se posle roditelji pitaju gde su im deca naučila te pesme i trebaju im meseci da nateraju decu da ih zaborave.

Epilog

Kako javlja Tanjug, danas su na aerodromu „Nikola Tesla“ viđeni miš i mačak, i ponosni tata petao sa svim svojim pilićima, i vuk, buba lenja, i bela rada, i Iva i njegov vozić i slon lepotan i slonica Mica, i svih devet ljutih gusara, sa pasošima u svojim šapama i rukama.

Napustili su nas.