Čas hidraulike na medicinskom fakultetu

Retko kada se odlučujem da napišem pohvalu nekoj knjizi, ali ovaj put ne mogu da odolim.

Dakle, dragi moji čitatelji, zamislite da ste tek završili fakultet. Srećni ste, veseli, laka koraka, ma ceo svet je sad pred vama. Mislite sad ćete moći da radite sve one stvari koje niste stigli tokom dugih i napornih ispitnih rokova. A sa druge strane... čudno vam je da ne učite, svrbe vas prsti za knjigom... Kako god, iz ovog ili onog razloga odlučili ste se da upišete master, postdiplomske, magistarske, akademske specijalističke ili neke njima slične studije.

Sad fali ono kuče iz „Binga“ što viče „Čestitamo!“

Elem, pre nego što se upustite u tu novu avanturu, ili ako ste se već upustili, ne bi bilo loše da pročitate „Čas anatomije na građevinskom fakultetu“ Mirjane Đurđević. To je najbolji, ma jedini pravi vodič kroz sve ono što vas čeka. I, ne gospođa Đurđević ništa nije preterivala u svojoj knjizi. Dok sam se provlačila između akademsko specijalističkih Scila i Haribdi, krstila i levom i desnom i nogom i rukom od onog što me je zadesilo, mislila sam čak da je i donekle ublažila.

Ublaženo, razblaženo, tek ništa od onog što bi moglo nekoga da snađe tokom tih tako popularnih postdiplomskih nije izostavljeno. Od izbora teme, preko sastavljanja komisije, pisanja desetina i desetina verzija rada, proračunavanja i korekcija, papirologije, potpisivanja, odlaganja, zaturivanja, zapomaganja... Ma, samo uzmite knjigu i pročitajte je! Ponekad žalim što g-đa Đurđević nije napravila neku internet verziju koju bi mi ostali mogli da je dopunjavamo.

I za kraj, jedna mala anegdota iz mog veselog i srećno okončanog odbranom spec.akad. života.

Sva srećna, predajem administraciji neukoričene primerke rada i predlog komisije.

Administracija zagleda rad i frlja ga u stranu i uzima papir sa predlogom i potpisima predloženih članova komisije.

~Znate,~ oglašava se administracija.~ Moglo bi da se desi da Vam na veću ne odobre ovu komisiju.

Ja pred infarktom:

~Što? Pa Vi ste mi sami rekli da ih odaberem. I dolazila sam bar 10 puta, što mi pre niste rekli?? Moj mentor...

~Da ali...~ sledi podugačko objašnjavanje šta nije u redu sa predlogom. Glupavo i irelevantno u svakom slučaju.

~Znate šta.~ infarkt je prošao, pa me boli ono što nemam za ostalo.~ Ako mi ne odobrite komisiju, vi ćete morati da zovete cenjenog profesora i docentkinju da im objasnite zbog čega su oni nepodobni da budu članovi komisije.

Administracija je ostala da zeva, a ja odlazim veselo. Naravno da nisu promenili komisiju. Bah.


P.S. Autor i tek ispiljeni mr.sci. bi voleo pre svega da se zahvali svom mentoru i svojim najdražim doktorkama sa odeljenja na svoj pomoći i podršci pruženoj tokom provlačenja između svih Scili i Harbdi. Takođe bi se zahvalila i svojoj majci koja sada više ne mora da ćuti i hoda na prstima. Narandže može da nastavi da ljušti, to je navika koju ne bi valjalo menjati.