Sigurno ima dve decenije kako redovno idem na jesenji Sajam knjiga. Nisam ga propustala ni onih kriznih devedesetih godina, uprkos svemu, uvek bi se nasla parica za bar jednu knjigu. Tako je bilo i ove godine. I mada je na sajmu, neosporno, bilo dosta novih i interesantnih izdanja, i mada je svako mogao naci nesto za svoju dushu, ja sam ostala razocarana. Ali ne knjigama... bila sam razocarana samom organizacijom sajma.
Ukinuli su da su prvi i poslednji dan sajma slobodni za sve posetioce.
Svake godine, cene karata su sve vise i vise... ocekujem da ce sledece godine biti skuplji ulay od knjiga.
Izludjivalo me je sto nisu makar asfaltirali autobusko stajaliste, nego smo i ja i drugi posetioci i uopste svi koji su tih dana cekali gradski prevoz morali gaziti preko onog kurpnog sljunka, sta li je vec. Ja jesam kao dete imala ravne tabane, i jeste mi bilo savetovano da hodam bosa po sljunku,ali sam taj problem odavno resila.
Koja je poenta uvodjenja skolskog dana, kad svakog dana skole dovoyer decu???
Jeste, sklonili su vecinu kioska sa brzom hranom, ali na zalost, vasarska atmosfera je i dalje prisutna. Izgleda da i dalje na sajam dolaze ljudi koji ce radije dati 2oo dinara na pljeskavicu sumnjivog kvaliteta i izgleda i 100 dinara na sok, nego sto bi kupili knjigu. Ajde, ne marim kad ih vidim da jedu napolju, ali kad sam videla jednu vremesnu i pozamsnu gospodju (hm, mogu li je nazvati uopste gospodjom?) kako sa zanosom grize duplu pljeskavicu sa crnim lukom koji se prospiao za njom, dok obilazi Halu 1 i masnim prstima dodiruje knjige, smucio mi se zivot. Pa idiotkinjo jedna, izadji napolju pa jedi, ili idi kuci ili... dodji na neki drugi sajam, nevaspitani stvore.
P.S. Svo ovo moje gundjanje ne znaci da ja sledece godine necu ici na sajam. Naravno da cu ici, ali iskljucivo na dan otvaranja, kada je guzva najmanja i kada se mogu normalno razgledati i kupiti knjige.
