Kad bih imala sav prostor na internetu bilo bi malo da ispisem sve svoje zelje. Probacu zato da budem sto kraca.
U narednoj, 2009. godini, zelim vam da iskoristite svaki tenutak, svaki minut, svaku sekundu.
Svakog dana ugadjate drugima, ali sebi: pustite svoju omiljenu pesmu, procitajte neku dobru knjigu, pojedite parcence svoje omiljene cokolade.
Zagrlite osobu koju volite.
Smesite se.
Smesite se kad vam drugi kazu da ste ekscentricni.
Smseite se kad vam drugi kazu da ste egocentricni.
Smesite se kad vam drugi kazu da se ovoj zemlji samo jos ludaci smeju. Ovo je davno od "zemlje seljaka" postala zemlja ludaka.
Medju svim tim silnim zvezdama na nebu pronadjite svoje sunce.
Razmisljajte svojom glavom, cenite tudje mizljenje, ali se drzite svog.
Naucte da volite sebe da biste mogli da volite druge.
Puno zdravlja, ljubavi, srece i uspehazeli vam svima vasa
Zorana
среда, децембар 31, 2008
уторак, децембар 16, 2008
Turbo slava
"Secam se kad sam kao mala isla sa bakom na slave: slavkog kolaca, zita, titravog sjaja slavske svece i mirisa tamjana u vazduhu. Cavrljanja gostiju i sitnih kolaca koji se pojedu u dva zalogaja. Posedis malo, popricas sa prijateljima, a onda se zahvalis i ides na drugu slavu. Eh, to su bila lepa vremena."
Tako moja mama opisuje nekadasnje slave na koje je odlazila sa svojom bakom mojom prabakom. Ja se toga ne secam, mada kada malo zakopam po svom secanu, mogu jasno da vidim jednu malu devojcicu kako se usunjava u gostinsku sobu svoje prabake, bas u onu u kojoj su na velikim slavskim tanjirima cuvani kolaci i njene hitre prstice kako uzimaju jednu cokoladnu korpicu, sa visnjom iz kompota koja se gnezdi u filu od oraha, sa tacne. Mmmmmm... slasno!
Recite mi, da li se bilo ko seca slava kakvih se seca moja mama? Bez kafane i keteringa, pevacica i jeftine muzike? Bez pijanih gostiju koji se hvataju za pistolje, nakon sto su se najpre posvadjali oko politicke situacije? Da li slave kakvih se seca moja mama pripadaju proslosti i drugom nekom veku, vremenu i ljudima? Dok su nama preostale samo turbo-slave, uz turbo-muziku, u turbo-drustvu, u turbo-drzavi.
Tako moja mama opisuje nekadasnje slave na koje je odlazila sa svojom bakom mojom prabakom. Ja se toga ne secam, mada kada malo zakopam po svom secanu, mogu jasno da vidim jednu malu devojcicu kako se usunjava u gostinsku sobu svoje prabake, bas u onu u kojoj su na velikim slavskim tanjirima cuvani kolaci i njene hitre prstice kako uzimaju jednu cokoladnu korpicu, sa visnjom iz kompota koja se gnezdi u filu od oraha, sa tacne. Mmmmmm... slasno!
Recite mi, da li se bilo ko seca slava kakvih se seca moja mama? Bez kafane i keteringa, pevacica i jeftine muzike? Bez pijanih gostiju koji se hvataju za pistolje, nakon sto su se najpre posvadjali oko politicke situacije? Da li slave kakvih se seca moja mama pripadaju proslosti i drugom nekom veku, vremenu i ljudima? Dok su nama preostale samo turbo-slave, uz turbo-muziku, u turbo-drustvu, u turbo-drzavi.
Пријавите се на:
Постови (Atom)